varenje gusa sa obicnim CO2 aparatom

Dali je neko vario sa co2 aparatom gus.Ja licno sam pokusavao da zavarim gusani blok motora ali slabe vajde
var puca pored vara i kao da sve vise puca.Neki majstori me ubedjuju da moze i da su oni bez problema
zavarili ne samo blok vec i izduvne grane.Dali neko moze da mi kaze koju zicu da koristim i koji gas,ako uopste moze.Unapred hvala.

Nemam iskustva sa CO2, ali gus bi pre varenja trebalo grejati.

Mozes gus variti bez problema sa obicnom zicom i CO2 gasom ali naravno sa aparatom jace snage /300A/bas me cudi jer meni nikad nije prskao var ni pored vara iako nikada ne zagrevam predmet pre varenja/mada nebi bilo lose/Losa osobina je samo ta da se vareni deo toliko otvrdne te da mu se dalji zahvati kao sto su obrade na strugu,busenje,itd nije moguce osim brusenja.

Gus (nemacki iskvareni naziv za liveno gvozdje) je uslovno zavarljiv materijal (zavarljiv, ovde znaci da mu se vrate osobine nosivosti koje je imao pre havarije)... Tj uglavnom je zavarljiv je ali ako se ispuni nekoliko zahteva... U retkim slucajevima stvarno je nezavarljiv.

"CO2 postupak" je neprihvatljiv za zavarivanje gusa. Koristi se jedino ponekad u livnicama za popunu livackih gresaka. Razlozi su poznati:
- Gus ima mnogo ugljenika koji prelazi u celik od zice i stvara vrlo tvrdi i krti metal koji se skuplja i bukvalno kida gus pored sebe koji je inace vrlo slab.
- Gus=liveno gvozdje ima strukturu celik+grafit (ugljenik je u formi grafita koji se stvorio vrlo laganim hladjenjem odlivka). Pri zavarivanju dolazi do naglog zagrevanja, i tada ugljenik u zoni pored zavara (tzv Zona Uticaja Toplote=ZUT) migrira u resetku gvozdja, obogacuje je, napreze je itd... Zatim dolazi do naglog hladjenja i taj ugljenik ostaje zarobljen u resetki gvozdja i stvara nesto sto se zove cementit i/ili ledeburit i/ili martenzit tj vrlo tvrdo i krto jedinjenje slicno staklu koje opet pri hladjenju puca...

Najbolje je grejati gusani deo, ali je neprakticno. Ko ce blok da stavlja u pec (nema svako pec), greje je polako na 600C, odrzava temperaturu tokom zavarivanja i posle hladi brzinom od 50C/h...

Zato je razvijen tzv hladni postupak sa elektrodama na bazi nikla, koje se lako pale, unose malo toplote, malo se mesaju sa gusom, ne stvaraju sa ugljenikom vezu vec ga ili odbijaju ili se u njima ugljenik izlucuje bas kao grafit... Postupak je da se prslina iskopa, zabuse krajevi svih prslina, polazu se zavari dugacki najvise 25 mm, vrsi iskivanje tih zavara, pa se ceka dok se mesto zavarivanja ne ohladi ispod 60C, tj da moze ruka da se drzi na tom mestu, pa novi zavar itd... Problem je i poroznost jer obicno svi gusani delovi "popiju" dosta ulja... Zato nekad treba poloziti 1 zavar, pa ako je porozan, prebrusiti ga, pa ponovo na isto mesto...

Najbolje je koristiti elektrode koje u oblozi imaju razne agense za prljavstinu i ulje u gusu... ali one kostaju preko 5000 din/kg. Najlosije elektrode kostaju oko 4200 din/kg.

U vreme kada su se uvozili krsevi od automobila, sa polomljenim blokovima, mnoge sam reparirao za par uvoznika iz Rume i Sapca potpuno uspesno.
Glave, koje su jos i termicki napregnute ne mogu uspesno da se zavaruju niklenim elektrodama vec jedino toplim postupkom (pec, 600C, specijalna istorodna zica i topitelj, zavarivanje na toplo, vrlo lagano hladjenje-preko 24 h...).

U principu blokovi nisu problem, jedino je dosadno a i potrebno je malo znanja.

molio bih da mi neko ko zna javi preko privatne poruke gde na široj teritoriji Beograda nabavlja
CO2 (i druge gasove) i kako, da li je neophodna neka dokumentacija, dozvola i sl. ?

I naravno, ako postoje neke "alternativne" varijante (čitaj: jevtinije, ispod tezge, bez birokratskih usporenja...)

@DragannBG
Svaka čast.

---

Kupovina gasova je lak posao, zasto se plasis?

Imas 4-5 firmi:
- Messer u Rakovici,
- Linde, Becej,
- Kryogas, Beograd,
- SOL u Pazovi,

i razne punionice i stovarista tipa Gile Gas...

Nadji ih na netu ili adresaru, pozovi i dogovori se.

Papirologija postoji ali nije ni komplikovana ni birokratski usporena a potrebna je.

Pozovi i dogovori se sa njima. Ako si veci kupac, preporucio bih ti Linde iz Beceja jer jedini dovoze na adresu ako im najavis 1-2 dana ranije (kod ostalih ti moras na njihova stovarista), sve boce su im atestirane, u bocama ima gasa koliko je deklarisano a gasovi su im najcistiji pre svega mislim na CO2. CO2 se koristi i u prehrambenoj industriji i u medicini, i u Srbiji samo oni imaju sertifikat kao jedini proizvodjac za prehrambenu i farmaceutsku namenu. To spominjem jer je cistoca CO2 gasa u zavarivanju jako bitna zbog "...disocijacije i rekombinacije... bla bla".

Mislim da je najbolji nacin tzv rentiranja boca. Oni ti donesu pune boce, ti potrosis gas, pozoves ih i oni dodju uzmu stare i donesu nove boce... Problem je sto njihove boce ne mozes da menjas na beogradskim stovaristima...

Drugi nacin je da kupis bocu "jevtinije-ispod tezge...". Ali moras da znas da te boce spadaju u "posude pod pritiskom" i korisnik je obavezan da ima atestiranu bocu (postoji zig na boci). Taj atest traje 10 god. Zamisli da kupis boce, da su tvoje vlasnistvo... Koliko para ces morati da das za atestiranje? A sta ako ne prodje atest? Sta ako ti dodje inspekcija i nadje u firmi neatestiranu bocu. Boce spadaju u tzv ADR kategoriju kada je prevoz u pitanju. Zamisli da ti saobracajna policija nadje bocu u kolima dok ides na teren ili cak samo na punjenje.

Koliko se secam, Messer je naplacivao 10 din/dan za rentiranje boce, sto je puno. Ali mislim da moze da se pogadja i sa njima i sa ostalima. Mi npr placamo Lindeu smesno male pare za taj najam boca a jeftiniji su na gasovima 20-tak % od drugih.

Ako smem da kazem, zavarivanje je ozbiljan i skup posao. Ja bih dodao i lep a i moze dobro da se zaradi. Zato nema potrebe igrati se sa neatestiranim bocama ispod tezge itd itd

Pitanja za DraganBG.
-Kakva je situacija kod varenja gusa ako se zagreva brenerom,iskreno da kazem ja sam probao ali slaba vajda
-Uticaj jacine gasa kod co2 varenja,koliki pritisak treba da bude po nekim standardima
-Kod varenja aluminijuma TIG postupkom vario sam velikom amoerazom preko 110 A i dobro je islo,debljina materijala je 6 mm,da li gresim ili je to bio dobar postupak,inace aparat je ultrasonic 2000
Unapred hvala i pozdrav za Dragana

Ja mogu samo da pomenem iskustveno pravilo, uzeti samo kao polazne podatke pa prilagoditi sebi- za MIG:
- kada se radi u tzv "kratkom spoju" jedno od iskustvenih pravila je da je protok gasa 9 puta precnik zice tj, za zicu 0.8 mm= 7 litara/min, za zicu 1.0 mm=9 l/min
- kada se radu u "spreju" ili u krupnokapljicastom rezimu protok gasa je 15 puta precnik zice, tj za 1.0 mm=15 l/min, za 1.2 mm=18 l/min.
Ovo vazi za celicnu zicu i eventualno treba pojacati zbog promaje ili mozda zbog velikih amperaza.
Za MIG zavarivanje aluminijuma zicom 1.2 mm=18-20 l/min.

A ako ti je zavarivanje aluminijuma TIG-om islo dobro, onda nemoj nista da menjas iako se meni cini da je 110 A slabo za tu debljinu, narocito za prvih 10-15 mm. Ako nisi zagrejao taj aluminijum, najverovatnije si na pocetku samo nalepio, bez uvarivanja. Mislim da ultrasonic ima mogucnost tzv hot-start-a tj da prvih 10 mm, tj, prvih 1.5-2 sekunde da radis sa strujom od 180-200 A a kasnije da sam aparat sekvencom spusti na zeljenih 110 A ili vec koliko treba ili ti mislis da treba.

Ja mogu samo da pomenem iskustveno pravilo, uzeti samo kao polazne podatke pa prilagoditi sebi- za MIG:<br>
- kada se radi u tzv &quot;kratkom spoju&quot; jedno od iskustvenih pravila je da je protok gasa 9 puta precnik zice tj, za zicu 0.8 mm= 7 litara/min, za zicu 1.0 mm=9 l/min<br>
- kada se radu u &quot;spreju&quot; ili u krupnokapljicastom rezimu protok gasa je 15 puta precnik zice, tj za 1.0 mm=15 l/min, za 1.2 mm=18 l/min.<br>
Ovo vazi za celicnu zicu i eventualno treba pojacati zbog promaje ili mozda zbog velikih amperaza.<br>
Za MIG zavarivanje aluminijuma zicom 1.2 mm=18-20 l/min.<br>
<br>
A ako ti je zavarivanje aluminijuma TIG-om islo dobro, onda nemoj nista da menjas iako se meni cini da je 110 A slabo za tu debljinu, narocito za prvih 10-15 mm. Ako nisi zagrejao taj aluminijum, najverovatnije si na pocetku samo nalepio, bez uvarivanja. Mislim da ultrasonic ima mogucnost tzv hot-start-a tj da prvih 10 mm, tj, prvih 1.5-2 sekunde da radis sa strujom od 180-200 A a kasnije da sam aparat sekvencom spusti na zeljenih 110 A ili vec koliko treba ili ti mislis da treba.<br>


_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 18.03.2009. u 00:04 GMT+1]}

Pitanje,prvenstveno za korisnika DraganBG: Imam problema kod zavarivanja kaljenih komada,osovina i sl. naime na varu se javlja naprslina obicno po sredini vara,pa me zanima postupak varenja ovakvih delova,amperaza,koje elektrode kod rel zavarivanja kao i kod drugih postupaka i koji je postupak najbolji.

nisi rekao da li navarujes pohabano vratilo tj osovinu ili vrsis spajanje ...?

- ako je u pitanju pohabano mesto tj treba da vratis precnik na neku meru, onda je najbolji postupak tzv metalizacija, nanosenje prevlake po izboru na pohabano mesto. Temperatura pri metalizaciji je oko 200C pa nema promene strukture, a nema ni deformacija vratila ma kako vitko bilo... Samo deblje komade mozes navarivati bez opasnosti od krivljenja...

- Ako je u pitanju spajanje, svaki postupak je dobar, mi najvise volimo punjenu zicu kod debljih komada tj elektrodu kod tanjih... Po zahtevu kupca tj u dogovoru sa kupcem mozemo raditi i tzv hladan postupak sa raznorodnim elektrodama tj zicama ali i radimo sa istrodnim dodatnim materijalom postujuci ceo ciklus termicke obrade... (podizanje na tremperaturu predgrevanja, predgrevanje, odrzavanje medjuprolazne temperature, dizanje na temperaturu zarenja, odzarivanje radi otpustanja napona, i kontrolisano hladjenje)...

Kazi malo konkretnije sta tacno zavarujes, pa da dobijes konkretan odgovor... Ne treba da se bojis, problem je potpuno resiv...

Konkretno me zanima varenje kaljenih delova,znaci "skolski" postupak i naravno sto se cesto desava : "e ajd samo da se zavari ovo i to je to." Naravno da pojedini ne ulaze u to sta se zavaruje i da to nije bas uvek jednostavan proces i nije samo zavari vec je mnogo vise od toga. Kod varenja ili spajanja kaljenih komada cesto mi se desava da materijal "prsti,odnosno da kao da ima supljine i tesko se popunjava elektrodom,a cesto mi se javlja i naprslina po sredini vara,probao sam i sporije da varim ali opet isto. Vise mogu da kazem kad se tema malo razvije.

Mozda je bolje da sa opsteg predjemo na konkretno.
Osovine i vratila su obicno od celika za poboljsanje i naravno kao gotovi delovi su poboljsanji. Najcesci tipovi celika koji se srecu u praksi u Srbijii su C.4732, C.1530, C.1730... Evo dva konkretna slucaja zavarivanja...:

Mi cemo uskoro da zavarujemo jednu osovinu koja je vitalni deo jednog postrojenja i koja je pukla (radili smo uspesno to isto i ranije). Postupak je sledeci:
- Kupimo balvan (trupac) od C.4732 (isporucuje se u normalizovanom stanju, tj nije poboljsan)... Trupac KOSTA!...
- Posaljemo coveka sa ultrazvukom da proveri pre preuzimanja da li postoje neke unutrasnje prsline u trupcu (to KOSTA!!!)...
- Uzmemo i atest materijala za sarzu kojoj pripada taj trupac...
- Odnesemo taj trupac kod pouzdane firme koja izvrsi poboljsanje na onu cvrstocu tj tvrdocu koja je zahtevana (i prevoz i poboljsanje KOSTAJU)...
- Po izvrsenom poboljsanju pre preuzimanja angazujemo coveka da proveri tvrdocu trupca. To KOSTA...
- Ultrazvukom prodjemo puknutu osovinu da znamo sta da odbacimo tj gde da secemo. Mesto gde ce nastaviti novim trupcem posebno proverimo na postojanje unutrasnjih prslina i pora... KOSTA
- Sa postojece osovine, skinemo osteceni deo i on je skart...
- Napravimo na ostatku starog dela pripremu za zavarivanje tj pola zljeba, drugu polovinu zljeba na ovom novom trupcu, izvrsimo primicanje jednog dela u odnosu na drugi da bude sto je moguce vise saosno, stavimo na postolje sa valjcima, priheftamo novi trupac za stari... Ovo uzima dosta vremena, brusnih ploca i ploca za secenje i KOSTA
- Kupimo najbolje moguce elektrode (ili punjenu zicu ili punu zicu) istorodnog tipa naravno pracene atestom... To KOSTA vise nego najjeftinija eklektroda (zica...) u toj klasi
- Zavarivanje takodje radi zavarivac koji ima atest... To KOSTA vise nego bravar...
- Angazujemo ekipu koja donese uredjaj za predgrevanje i odzarivanje... Tek to KOSTA!
- Pocinje se sa predgrevanjem, pa se progreva...
- Pocinje zavarivanje, uz postovanje tzv medjuprolazne temperature... Zavarivanje se ne prekida pa makar trajalo 5 dana i noci u kontinuitetu... (naravno menjaju se zavarivaci)... Elektrode se pre upotrebe suse po preporuci proizvodjaca iako ih vadimo iz nove kutije...
- Poseban covek prati zavarivanje, skida sljaku, gleda metal sava, i na najmanju sumnju prekida zavarivanje i brusi tj skida sumnjiv sloj...
- Na onim valjcima deo se okrece, pa se malo radi sa jedne strane, malo sa druge da se zadrzi saosnost koliko toliko...
- Kada se zavrsi, sledi ciklus odzarivanja pa onda kontrolisanog hladjenja... (recimo da od pocetka predgrevanja do iskljucenja uredjaja to traje oko 20 i nesto sati),
- Kada se deo ohladi, rucno se obruse koliko je moguce neravnine od polozenih zavara.
- Angazuje se covek sa ultrazvukom da proveri da li u zavarenom spoju ima prslina i pora (To KOSTA),
- Angazuje se covek koji meri tvrdocu metala sava i okolne zone i stare osovine i novog trupca... (KOSTA),
- Ako je sve u redu, ide se na masinsku obradu...
- Onda dolazi kupac sa svojom ekipom koja ultrazvukom trazi prsline, mere tvrdoce, uporedjuju rezultate sa standardima i zahtevima iz tehnicke dokumentacije, rade dimenzionu kontrolu itd...
- AKo je sve u redu potpisuje se zapisnik, kupcu se predaju atesti trupca, zavarivaca, elektrode (zice), dijagram termicke obrade, tehnologija zavarivanja i ostala dokumentacija ...
- Ima par caka, neke su cisto tajne zanata, neke stvar iskustva... ali to je to...

Drugi model (bez silnih ispitivanja i troskova, rade ljudi sigurni u sebe) koji rade kolege u jednoj drugoj firmi:
- Kupuje se trupac, nosi se na poboljsanje,
- Na strugu se na trupcu napravi deo za zleb ali u samoj osi se ostavlja jedan produzetak (stari majstori zovu ga mozdanik ili mozdanac). Na njega se nekad reze navoj a nekad ne.
- U starom delu osovine se pravi druga polovina zljeba i zabusuje se rupa. Ako se na mozdaniku reze navoj i ovde se u rupi urezuje navoj. Ako na mozdaniku nema navoja, pravi se malo manji precnik rupe da bi se ostvario preklop.
- Navija se trupac u rupu ako ima navoja, ako nema greje se brenorm stari deo da se rupa rasiri pa se nabija novi deo mozdanikom u rupu u stari deo.
- Sve ovo se radi da bi se ostvarila saosnost.
- Popunjavanje zljeba se vrsi elektrodom raznorodnog tipa, uz odokativno predgrevanje...
- Kada se zavrsi ide se na masinsku obradu i deo se ugradjuje...

Ako ti materijal "prsti" kao da ima supljine, onda mozda stvarno ima supljine... Vidis mi prvo ultrazvukom proverimo da li materijal zdrav, sta ne valja odbacujemo.
Mozda se tebi desava "zajedanje"... Prevelika amperaza, a ako smanjis nema uvarivanja... Zato se materijal greje, da bi se zavarivao preporucenim amperazama...
"Tesko se popunjava"..., pretpostavljam da je mala amperaza i/ili pogresna elektroda,
"Naprslina po sredini vara"... Nisi resio problem "velike mase" tj "ukrucenja"... ili pogresna elektroda ili tanak sloj ili nisi pregrejao, ili radis rutilnim ili nesusenim bazicnim elektrodama sklonim upijanju vodonika (ukrucenje, vodonik (vlaga u bazicnim ili rutilne...) i zakaljivanje metala sava=prslina ... pise u bukvaru zavarivanja)... unos toplote prevelik = porast zrna i slabljenje...
"Brzina zavarivanja" je potpuno normalna kada se sve odradi kako treba, jedino sto se pazi na medjuprolaznu temperaturu, pa se ponekad malo stane, najcese kada se radi punjenom zicom na velikim amperazama...
Da ne bude zabune... Ova zavarivanja nisu eto da drzi nego da bude sto je moguce bolje i da radi...

Moja preporuka: nemoj da bezis od podataka!!! Mozes li da saznas koji je to materijal (C.4732???, C.1530?). Pitaj vlasnika tog dela ili pitaj onoga ko je "kalio"...
Koju elektrodu koristis i zasto??? Ko ti je rekao? Kakva ti je priprema za zavarivanje?... Grejes li?...

Jos jednom, poboljsani celicu su uslovno ili tesko zavarljivi... Ali kada ispunis sve "uslove" stvar su rutine...

Ima i treći model inžinjeru!Kada je atestirani zavarivač ujedno i priučeni metalostrugar ili obratno kao što sam i sam,koristi se takozvani model "čigre"!Pri tom oba dela puknute osovine ili sl. ostaju u igri i pomoću trećeg dela(čigre) i uz maksimalnu koordinaciju zavarivača i strugara(najbolje je kada je to jedan čovek)može da se ostvari saosnost i da se deo vrati u približno prvobitno stanje.Pozdrav!

---

Onda imas zavarivanje na 2 mesta? Novi deo se umece izmedju 2 stara i na oba mesta se zavaruje?

Inace onda ima i cetvrti model: iseces dva stara, uzmes suprotne delove i zavaris ih i obradis i ugradis...

Poenta je da je osovina pukla usled zamora materijala, a nekad se vrse i konstrukcione prepravke (hoce veci precnik na mestu lezaja, veci ili drugaciji zljeb na mestu zupcanika itd...). Zato se gotovo uvek ide na novi trupac...

Praksa kaze da i ono jedno zavarivanje izaziva skepsu kod ljudi odgovornih za rad postrojenja. Zbog toga onolika silna ispitivanja. A postoji veoma jaka industrija rezervnih delova... Recimo da nama u reparaturama nisu konkurencija nama slicne firme vec oni koji ubedjuje da bolje nov deo nego reparatura starog... Malo je lakse kada izrada novog traje mesecima i strasno skupa, a mi stvar mozemo da odradimo za nekoliko dana za relativno nisku cenu...

Ma,jasna stvar.To se uglavnom radi kada opravdava cenu ili kad se nema vremena čekati da stigne novi rezervni deo izdaleka ili pak da se napravi.Složićete se sa mnom da je zlatno doba reparaturnog zavarivanja ipak bilo vreme sankcija kada nije bilo načina da veliki i skupi delovi uopšte stignu iz inostranstva.Ja sam u to vreme radio u jednoj privatnoj firmici koja se bavila metalizacijom pa znam malo o tome.Ali dok se naši trgovci rezervnih delova ugrađuju 3-5 puta(bar što se tiče prve lige poljoprivredne mehanizacije)biće posla inžinjeru i za vas i za mene kao i za sve učesnike ove teme a sve u cilju da se međusobnom razmenom iskustava podigne kvalitet i smanji priliv novca u dzepove trgovaca.S poštovanjem, pozdrav...

---