Citat:
Shadowed:
Nikada mi nije bilo jasno zasto se u nasem jeziku koristi ovakva konstrukcija s obzirom da ima drugacije znacenje od onog sto se zeli reci (ako nikada nije vidjen, to bi znacilo da nekada jeste vidjen).
Jednostavno zato što jezik nije matematika.
Kako bi matematički analizirao značenje rečenice „
Nikada nijedan profesor,
ni u jednoj školi,
nije nijednom učeniku uspešno objasnio upotrebu negacije u srpskom jeziku“ (pet komada, ako sam dobro izbrojao)?
A ima još primera gde negacija ne funkcioniše onako kako je matematički očekivano. Recimo, kakva je razlika između rečenica „Pričekaj dok se vratim“ i „Pričekaj dok se ne vratim“?
Sličan vid upotrebe negacije pojavljuje se i u nekim drugim jezicima, tj. nije odlika isključivo srpskog jezika. To me podseti na jednu anegdotu. Držao jednom neki lingvista predavanje o dvostrukoj negaciji u raznim jezicima. Ovde se ispoljava ovako, ovde onako, ovde je nema nikad, ovde je obavezna, ali — kaže on — nije nikad naišao ni na jedan primer da dvostruka potvrda označava negaciju. U tom momentu čuje se iz poslednjeg reda: „Yeah, right“.
Citat:
Homer J. Simpson:
Nije tacno.
Moze da stoji 'nikada vidjen' ili 'nevidjen'.
A 'nikada nevidjen' ne moze.
Ja ti rekoh šta kaže merodavna jezička literatura. A ako zastupaš stav „valjda JA znam kako treba, neće MENE da uče tamo neki lingvisti“, to je onda trebalo da napišeš odmah na početku, čisto da ne gubimo vreme.
Ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim zašto su ispravili, ali prilično verovatna pretpostavka jeste da je to ispravio neko ko „zna kako treba“ (ovako kao i ti), a pritom, nažalost, ima mogućnost da „ispravlja“.
Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.
Re: Blic online i nepismeni novinari
