tenzorSSM Tenzorisanje Tenzorisanje
Član broj: 335440 Poruke: 210 *.dynamic.isp.telekom.rs.
|
Ako se od 1 m3 šljunka i recimo 235 kg cementa i vode dobija 0,8 m3 betona , onda ta matematika nikako ne valja . A ovde matematika kaže 5*5*0,1 m za ploču i 3,5*1*0,1 za stazu što je ukupno 2,5 m3 +0.35 m3 što je 2,85 m3 betona . A od 3 m3 šlljunka i cemneta će se dobiti 2,4 m3 , dakle odma fali cca 0,5 m3 betona i sa 3,5 m3 šljunka fali bar 0.05 m3 betona .Kako su površine za armiranje 25 m2 i 3, m2 , a jedna mreža je 6*2.2 m2 onda ni proračun od 2 mreže nije tačan . Jer ima ukupno 28,5 m2 što se ne može dobiti iz dve mreže , eme nema dovoljno em nisu ni računati preklopi za mreže . Osnovni problem kod staza i ploča koje su plitko u zemlji je dejstvo mraza , pa ako se ne obezbedi dobro zbijena i ocedna nasuta i nabijena podloga , mraz će dizati betone , a onda počinje pojava pukotina , a zatim o okrnivanje betona , pa opet voda i mraz i za par godina je ta ploča maltene zrela za lupanje . Još ako kupite običan tj nepran šljunak koji je pun primesa kao što su drvo , školjke , organski i neorganski delovi eto i pojave "gnezda " . Za ručno spravljanje betona sve zavisi od "majstora " na mešalici da svaki put beton bude maltene isti , a ne jedna tura retka , druga posna , treća "premasna " i sve moguće kombinacije ovoga . U svakom slučaju da je gotov beton mnogo bolje rešenje po svim parametrima pogotovo što se radi o maloj količini betona pa ni transport sa 3-4 kolica do mesta ugrdadnje nije problem , a ako može mikser da pridje za sat vremena gotovo betoniranje. Ja sam kazo šta sam imo a svako neka radi po svojoj namisli .
|