jos malo

evo slike kompostera. znaci kad vam treba kompost za neku manju povrsinu,mozete reciklirati biljne materije u komposteru. mozete ga napraviti i od zice pletene sa manjim okcima. preporucena visina i sirina kocke (najcesci oblik ) je od 1 do 1.5 m . najbolje je praviti dva tako da povremeno mozete promesati kompost. ljudi stavljaju i negaseni grec da bi se masa lakse rastvorili(naravno ne preterivati). ako se pravi liscar(kompost od lisca) ne treba koristiti vrbu,javor ,hrast i orah.

simone, sto se tice vetrenjace za grejanje objekata to mislim da uzaludno trazis i ne dajes konkretna odgovora, mi nemamo gas kao ti pa na struju da grejem , onda za koga bi radio nego za eps i njihovu crvenu zonu, za sada ja sam za sebe skoro resio najbolje i najpovolnije grejanje, na biomasu i kosta me svega 150 din dnevno , grejem 5 ari plastenika i kucu pa takodje automatski kao sto radi kotao na naftu. inace nije jos sve gotovo jos cu dodati solarno sa akumulacijonom rezervom za suncane dane, a sto se tice provetravanje i hladenje to resavam sa kanadskim bunarom.drugo za komposterom kako vrsis dezinfekciju, meni lakse kupiti jednu balu treset od 250 l za 1360 din i sa njom mogu da napunim 500 saksije v 10.5 b pa na tu kolicinu napunjene saksije i ne osetis ni cenu substrata. ko zna mozda u kg struja besplatna ;) sto se tice kaktuse imam u kraj jednog velikog kaktusara.

ako nekog zanima kanadski bunar onda objasnicu detaljnije princip i funkcije.

SIMONZEC tema je odlicna ! :)

hvala boki :P

slobo,nije jeftina struja a nije ni besplatna u sumadiji :D .pricamo o mogucnostima. ja kazem i tvrdim da je struja najcistija. ako malo pogledas neke profi objekte,pre svega americke greenhouses, videces da svi imaju male vetrenjace i grejanje i hladjenje naravno na elektriku. imaju i kod nas da se kupe planovi za vetrenjace mislim da su oko 600 dinara,ali posto u KG nema toliko vetra kao u Vojvodini onda moram da prvo proverim u literaturi da li mi se isplati da je podignem ili ne.kontaktirao sam jednog profesora pa cu videti kad mi posalje neke meteo podatke kako ide stvar dalje.
dezinfekciju vrsim sa sredstvima koje mi preporuce u poljoprivrednoj apoteci,jer ipak ja nisam strucnjak,a svake godine se menja spisak dozvoljenih i zabranjenih sredstava u Srbiji,tako da ne eksperimentisem. naravno,posle dezinfekcije ne ubacujem masu u komposter odmah,vec posle 10-tak dana,da bi se razvila mikro kultura potrebna za razgradjivanje. da li je ekonomicno? ako te bala kosta 5.5 din po saksiji a treba ti recimo 5000 komada,onda je racunica jasna zar ne :D naravno da je tesko napraviti toliko kompostera i komposta, al racunica je takva :D

slobo ajd malo pricaj o tom kanadjaninu,sve nas zanima

Narode pod hitno mi je potrebna vasa pomoc!Radim dipl.rad na temu osvetljenje ui poljoprivredi na visoj elektro u SU.Moj problem je izbor sijalice (sa svetiljkama ili bez)za plastenik u kojem bi se gajilo cvece.Zamolio bih nekog da mi predlozi koje su najpogodnije za to,nijhova cena,visina boje,i nacin na koji se odredjuje broj sijalica po kv.metru , ili kako vec!?

unazad dve godine aktivno se bavim proizvodnjom gladiola na otvorenom prostoru. želela bih da ubrzam prispeće reznica putem sadnje u plastenicima. molim vas za informaciju o navedenom, ili smernicu ka nekom više stručnijem

sto se tice proizvodnja gladiola u plastenicima preporucuje se sorte G.COLVILLEI ili tog roda posto imaju brz razvoj i cvetanje i sade se 100 lukovice u metar kvadratni sa temperaturom od 15 stepeni . zalevaju se svaki 4-5 dana,a cvetaju posle 100-120 dana sadnje, djubrenje mora biti uvek 8 kg/aru 10-10-20 u momentu sadnje ili mesec dana pre i u toku vegetacije od drugog lista pa od cetvrtom i kad cvetni klas se formirao 3 kg/aru 10-10-20. temperatura zemlje mora biti 10-12 stepena u toku sadnje, posle 6 nedelja 12-14 i kad cvetni klas se vidi moze 18 stepeni. takodje treba se koristi mreza kao za hrizanteme. pozdrav i ako nesto nije jasno samo pitaj.

sto se tice svetlost u plastenicima koristi najcecje natrijumske hps sijalice od 400 ili 600 wata sto su za sada jedne od najefikasnije. prednosti su distribucija spektar svetlosti sacuvan sa starenjem sijalice, iskorisnost 27%,dobar zrak svetlosti prema potrosnje 125 lumena/w, povrsina po sijalice izmedu 10 i 20 kvadrata, trajnost sijalice 12 000 casa , cena od 50 evra do 150 evra zavisi od reflektora i marke takodje ili pokretna ili ne. veliki potrosaci energije ali dobro iskoristeni 20 do 40 w/m2
sto se tice visina, broj sijalica model reflektora to sve zavisi od kulture i objekta sa stolovima ili ne. ako zelis jedan besplatni svetlosni projekat mozes zatraziti od vanje, jedna nasa cura koja radi kod shredera u holandiji, i takodje specifikacije sijalice
http://www.hortilux.nl pozdrav, ako jos nesto nije jasno slobodno pitaj.