salec
Član broj: 6527 Poruke: 1738 *.rcub.bg.ac.yu
|
Vec odavno je izdata kod nas knjiga "Biblijske legende" Zenona Kosidovskog gde autor analizira Stari Zavet sa stanovista poznatih istorijskih izvora, arheoloskih nalaza i drugih pisanih spomenika iz tog ili ranijeg vremena. Na osnovu toga se moze zakljuciti da je biblija nastala otprilike u vreme vrhunca moci Jevrejske drzave, zapisivanjem usmene knjizevnosti (kao nase narodne junacke pesme) i kompilacijom i preradom najstarijih tada poznatih mitova susednih civilizacija. Kasnije su dodati delovi koji su ukljucili istoriju od cara Solomona do pada ostataka njegove drzave pod Rimsko carstvo. Tako da, bar sto se tice Starog Zaveta, Italija je iskljucena.
Novi Zavet pak sadrzi neke detalje i ideje ranog hriscanstva koje su prilicno anarhisticki subverzivne, cak i danas (smisao Hristovog dela je ocigledno bio pokusaj "Gandijevske" revolucije i oslobadjanja Palestine od Rimljana, a prihvacen je kao metod rusenja Carstva i od strane Grka, koji su smatrali vlast Rimljana nad Helenima uvredljivom - v. savremene relacije Evrope i Amerike! ), ali kasniji redaktori ipak nisu smeli da pokazu nepostovanje prema "Bozijim recima" i da to izostave. Ako ima nekih izmena italijanskih redaktora, to moze biti samo dodavanje, a ne ozbiljnije prekrajanje. Mozda je jedno od Jevandjelja kasnije napisano?
Inace, u proslom veku su pronadjeni Kumranski rukopisi i Svitci sa Mrtvog mora, gde postoji mnogo vise verzija Jevandjelja, cak i nekih gde je Hrist zena! No, do nas je dosla samo ona varijanta koju su preveli Grci, gde je Hristovo ucenje univerzalno i upuceno svim narodima sveta (taj deo je skoro sigurno dopisan i to od strane Pavla!) i to je otprilike to... osim sto se mora dodati da je Konstantin Veliki napravio dil sa hriscanima svog doba da umesto da udju u sukob oko preraspodele moci (subverzija je ocito urodila plodom) ciji ishod bi bio neizvestan za obe strane, naprave niz kompromisa i "integrisu u institucije sistema" hriscane (a proglase za jeretike i drzavnom i zakonskom silom progone one koji ne pristanu). Sazvan je Nikejski Sabor na kome su prihvaceni Konstantinovi uslovi (na primer nedelja, sveti dan religije u kojoj je Konstantin rodjen je zamenila jevrejski Sabat) i usaglaseni kanoni. Pri tom su u "novo" hriscanstvo ukljuceni i delovi nekih drugih (lojalnih)religija Carstva, da bi se religiozna unifikacija stanovnistva obavila na sto bezbolniji nacin. Mozda je tom prilikom doslo i do revizije i redakcije Svetog Pisma. To je bila najveca promena u istoriji Hriscanske Crkve i ona je tada "promenila stranu" i stala na stranu vlasti, gde je ostala sve dok je vlast, mnogo vekova kasnije, nije odbacila (iz ove pricice se moze zakljuciti da vlast pre svega tezi prakticnosti, dok religija obicno nema tu privilegiju).
Sta su jos hriscani dobili? Pravo da se razracunaju sa pripadnicima Mojsijeve vere (namerno ne kazem Jevreji, zato sto poreklom to nisu bili samo Jevreji) i njihovim misionarima. Zahvaljujuci M.Pavicu, svi smo culi za Hazare, narod koji je ziveo na severozapadnim obalama Crnog mora, u danasnjim Ukrajini i Moldaviji, a za koji je poznato da je bio jedan od naroda koji su prihvatili Judaizam. Sem toga, kod nas, na lokalitetu Celarevo otkrivena je nekropola nekog naroda koji je bio azijatskog porekla (na osnovu gradje, "mali zuti"), a u grobovima su imali parcice slomljene keramike sa urezanim simbolom menore - sedmokrakog svecnjaka.
Nije poznato koji je motiv vodio Jevreje da regrutuju jos "brace", kad je Jehova prilicno iskljuciv u pogledu rasne cistoce, ali IMHO krajni cilj je bio onaj koji i uvek - oslobodjenje i povratak u Obecanu Zemlju.
Judaisti su svakako mogli da impresioniraju neodlucne sa svojom bogatom pisanom gradjom i prilicnim intelektualnim nivoom, a oni su smatrali hriscanstvo za sektu u okviru Judaizma koja tezi pojednostavljenju i labavljenju discipline i koja je rasirena medju ljudima iz nizih slojeva drustva. Nesto kao pogled hriscana na rastafarijance danas, na primer. Prezir radja mrznju na drugoj strani i doci ce do tragedije (za Jevreje i Judaiste uopste). Eh, "domovina se brani lepotom", ali cak i to moze biti uzrok nesrece (Mozda se stara Juga, a i nova, raspala zbog ugrozavanja americkog primata u kosarci ;-). Beograde, cuvaj se! ). Slicna prica se nesto kasnije ponovila izmedju katolika i pravoslavaca, zapadni episkopi su pokazali neznanje na nekom saboru hriscana i posto su bili ismejani, njihov mentor Karlo Veliki se naljutio i naterao "svoje" da proglase edikt kako su oni u pravu a pravoslavci grese i kako je rimski episkop od boga postavljen da bude Papa celom hriscanskom svetu. Mislim da je ovaj papa Jovan Pavle II priznao, posle vise od hiljadu godina, da oni ipak nisu bili u pravu po prvoj tacki, ali od Papskog primata ipak ne odustaje! (ipak je vlast najvaznija, a i takav potez bi doveo do rasula u katolickom svetu)
Posto su hriscanski misionari zakljucili da im Judaisti ugrozavaju teritoriju, pocela je otvorena antisemitska propaganda i posle verovatno masovnih progona, Jevreji (i "novi" Jevreji) su se povukli u samoizolaciju, nabacili sebi osecaj krivice (uvredili su Jehovu i otuda nesreca na njihovu glavu) i trudili se da nicim ne izazivaju hriscane. Ponovo je uvedena zabrana sirenja vere u sredinu u kojoj zive (ili su hriscani postedeli samo one za koje su znali da postuju tu odredbu). Nazalost, to nije bilo dovoljno za (neke) hriscane i znamo kako se ta prica zavrsila (ako se zavrsila) pred kraj prve polovine proslog veka.
Znaci, bitne prelomne tacke u nastanku Svetog Pisma, kada se menja situacija i postoji mogucnost da je doslo do revizije:
Samosvest Izraela -> Vavilonsko ropstvo -> Mojsije -> Solomon -> Rimljani -> Jovan Krstitelj + Isus (Hrist, u svakom slucaju) + Hristovi ucenici -> Savle/Pavle -> Rani hriscani -> Konstantin + Nikejski Sabor -> "Moderno" hriscanstvo.
|