Nothingman
Član broj: 31375 Poruke: 308 *.ikomline.net.
|
Evo jos jednog, ovo postaje serija ;)
Citat:
Do poslednjeg bita
D. DIMITROVSKA - M. MARKOVIĆ, 29. oktobar 2007
INTERNET pored bezbroj dobrih i pametnih stvari, nudi korisnicima i mogućnost upoznavanja virtuelnog života. Račun za sve, pa i stvaranje zavisnosti, ispostavlja kasnije. I ne plaća ga samo zavisnik, već čitava porodica. Agonija traje dugo, ili nema kraja.
Primer iz jedne beogradske porodice:
- Pola godine već borimo se da sina vratimo u ovaj, realni svet. Ne uspevamo. Ili ne umemo da se izborimo, ili su kandže virtuelnog toliko jake. Osećam da posustajemo, a opet strahujemo da će ostati zarobljen, do kraja.
Dečak ima svega 16 godina, vidno oslabio, ubledeo. Zapostavio je školu, prekinuo svaki kontakt sa spoljnim svetom.
- Plašim se tog njegovog zaluđenog pogleda - priča majka. - Plašim se fizičkih obračuna, on je toliko agresivan. Pre neki dan nasrnuo je na oca!
Igrice
Roditelji su odmah prepoznali da je njihovo dete postalo zavisno od kompjutera. Počeo je sa igricama, koje su njima tako daleke. Kada su mu kupili kompjuter, razmišljali su da je ta čarobna kutija, pre svega, potreba. Oboje su zaposleni, malo su vremena provodili kod kuće, starija ćerka je u Americi.
- Bili smo zaokupljeni brigom o njoj - ispričala je majka. - Nismo se mnogo osvrtali na sinovu preokupaciju. Sada smo u agoniji.
Zavisnost od kompjutera nova je bolest čije simptome malo stručnjaka prepoznaje, a još manje ume da leči. Eksperti u svetu dijagnostikuju je kao patološku potrebu za Internetom, koja je već obuzela više od 10 odsto korisnika globalne mreže. A, to je - oko 70 miliona ljudi.
Ni u Srbiji stvari ne stoje bolje. Zvanični podaci: 1.517.000 korisnika priključeno je na Internet, ili 14,3 odsto populacije. Ako bi se primenili svetski pokazatelji o zavisnicima, nameće se pitanje - da li se kod nas već 150.000 ljudi iz realnog prostora preselilo u sajber.
- Može - odgovara Damjan Miković, samostalni istraživač pogubnosti prekomerne upotrebe Interneta. - Na udaru su najčešće deca u periodu adolescencije, ali na to zlo više niko nije imun.
Miković je počeo da istražuje ovu bolest kada je njegova porodica bila pogođena. Brat je do te mere zabrazdio, da je umalo završio samoubistvom.
- Počeo je igricama i četovanjem, u stvari, ne mogu sa sigurnošću da kažem šta je bilo prvo, ali je njegov dan od jutra do sutra bio uz kompjuter - govori Miković.
Dr Vojislava Bugarski, psiholog Instituta za neurologiju Kliničkog centra u Novom Sadu, koja više od sedam godina istražuje epidemiju kompjuterske zavisnosti, međutim, objašnjava:
- Aktuelna istraživanja koja proučavaju pojavu zavisnosti od Interneta sve manje stavljaju akcenat na jasno definisan broj sati kao osnovni kriterijum za nastanak zavisnosti, već se prvenstveno fokusiraju na posledice, koje usled ovakvog preteranog načina upotrebe Interneta, nastaju. Tu se prvenstveno misli na postepenu disfunkcionalnost u odnosu na porodicu, posao i okolinu. Reč je o klinički značajnim psihičkim oštećenjima.
Posledice
Psiholog Bugarski kaže da u Srbiji ne postoje zvanični podaci o broju korisnika koji bi se mogli svrstati u kategoriju zavisnika, jer je za dobijanje takvih podataka potrebno organizovati veoma opsežno i sveobuhvatno istraživanje.
Ratovi
- Pouzdano se kod nas može govoriti o više desetina hiljada - upućuje specijalni pedagog Milan Radovanović iz beogradskog Savetovališta za bolesti zavisnosti od Interneta “Entera”. - Najzavisniji su igrači, na primer “Vorld of vorkrafta” (NjONj), zatim oni koji četuju. A posebna priča su “daunlouderi”. Cilj im je da sa Interneta “skinu”, presnime sve i svašta, od softvera do pornografskog sadržaja. I to ih obuzme do te mere da zapostave sve oko sebe. Postaju bezmalo autistični, nervozni, agresivni, samo ako se pokuša njihovo nasilno odvajanje od kompjutera.
Zašto je snaga Interneta odjednom postala takva da zaokupi mlade ljude?
- Zato što - odgovara Radovanović - oni u virtuelnom svetu nalaze ono što ne mogu u realnom, identifikuju se, na primer, sa likovima koje im nudi nerealni svet.
Vojislava Bugarski smatra da zavisnici najčešće postaju osobe koje imaju probleme u socijalnoj komunikaciji, ili osobe koje su iz bilo kojeg razloga depresivne, anksiozne, sa doživljajem niskog samopoštovanja i lične neadekvatnosti.
- Zbog toga je - kaže psiholog Bugarski - u lečenju neophodno posebno usmeriti pažnju na probleme koji su direktno doveli do veze sa Internetom kao jedinim izvorom zadovoljstva.
KOCKA
TANKA je nit između igrica i kockanja preko Interneta. I jedno i drugo stvara zavisnike, koji čitave porodice uvlače i do tragedije. U svetu je već istraženo da je “onlajn kocka”, posao vredan više milijardi dolara, a zabeležene su i prve žrtve, mahom mladi ljudi, koji nisu u stanju da vrate dug. Jedini izlaz iz vrzinog kola bila je smrt.
POSLE IGRE - SMRT
PATOLOŠKA veza sa Internetom teško je raskidiva - upućuju naši sagovornici. Prekid izaziva veoma jaku uznemirenost, postupci su nepredvidivi, dešavaju se čak i napadi agresije. U Srbiji je sve više ovakvih problema, a u svetu zabeležena su i ubistva. U Šangaju, na primer, jedan sredovečni Kinez ubio je prijatelja nožem, kad su se posvađali oko magičnog mača iz igre “Legende mira”. Jedan stariji igrač je posle dva dana neprekidne igre na pi-siju skočio u ponor sa višespratnice.
Evo i komentara nekog citaoca:
Citat: Tipicni korisnici Interneta i kompjuterskih igara, koje je koriscenje tog "tehnoloskog ubice" dovelo do njihovog trenutnog stanja: Milorad Ulemek Legija (42) - igrao previse Counter Strike na Internetu, i nakon neuspesnog turnira, ucestvovao u ubistvu premijera, a trenutno ima blog u Kuriru i besplatan smestaj iz budzeta Ljubinko Mikić (45) iz Cacka - polno neorijentisani chat user, nakon neuspesnog cyber sexa počinio krivično delo ubistva i više silovanja i pokušaj silovanja. Predrag Janjić (50) - profesor računovodstva u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Boru i strastveni kockar, koristio skolski racunar i pristup internetu, nakon neuspeha na online ruletu, ubio ubio Veljka Katića i Slobodana Davidovića zbog dugova. Miljana Mladenovića (23), iz Zajecara - nakon izgubljene trke na Internetu u Need For Speed-u, uzeo sluzbeno (policijsko vozilo) i pokusavao da popravi vreme na ulicama grada, pri tom usmrtivsi devojciu od 15 godina. D. I. (17) iz Pozarevca - bivsi sampion u Mortal Combatu, izgubio partiju i u nervnom rajstrojstvu i alkoholisanom stanu pretukao svog dedu Zorana na smrt pokusavajuci na njemu da izvede "vezani combo" i "final blow". Angela Timku (79) iz Sremske Mitrovice - nakon sto je uspela da udje na gmail nalog svog muza Mirona (83) i procita e-mail-ove doticnog, izgubila zivce i presudila mu oklagijom. Dušan P. (37) iz Leskovca - strastveni igrac World of Warcrafta, pod uticajem kompjuterske igre i lakih droga, ubio sekirom Miloša Milovanovića (20) iz Miroševca, zato sto mu je "needovao" predmet iz igre. Policija i dalje zbunjena. Da nastavim i dalje sa ovim budalastinama, cisto radi takmicenja sa autorkom teksta, ili bi bolje bilo da oboje prekinemo?
:)
Q: Are there really any systems where
void main() doesn't work?
A: It has been reported that programs using void main() can crash.
Q: The book I've been using, _C Programing for the Compleat Idiot_,
always uses void main().
A: Perhaps its author counts himself among the target audience.
|