U Beograd doleće 100.000 Roma
ponedeljak, 04 maj 2009
U nedavno usvojenoj Strategiji za unapređivanje položaja Roma u Srbiji posebna pažnja posvećena je pitanju povratka onih koji imaju srpsko državljanstvo, a prethodnih godina su ilegalno boravili u evropskim državama.
romi_dnevnikSrbija je do sad zaključila sporazume o readmisiji sa 17 zemalja zapadne Evrope, a onaj jedinstven skloopljen sa EU, važi od 1. januara prošle godine. Ovi dokumenti uređuju uslove vraćanja ljudi kojima je istekao zakonski osnov boravka na zahtev jedne od zemalja potpisnica.
Desetine hiljada Roma je tokom poslednjih 15 godina napustilo Srbiju tražeći utočište na zapadu Starog kontitnenta, gde je većina podnela zahtev za azil. Najveći broj je tada dobio privremenu zaštitu zemlje u kojoj su potražili utočište. Ona se vraćaju u Srbiju nasilnim putem, deportacijom ili u okviru tzv. mandatnog povratka koji se smatra dobrovoljnim, jer na njega pojedinci ili porodice pristaju.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava formiralo je Kancelariju za readmisiju na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", a podaci koje ona prikuplja pokazuju da je od ukupnog broja vraćenih po sporazumu o readmisiji između 65 i 70 odsto pripadnika romske nacionalne manjine. Mnogi su deportovano iz inostranstva, pri čemu su im kršena i osnovna ljudska prava, jer nisu imali mogućnost da podnesu lična dokumenta kao ni ona o obrazovanju dece. Bilo je i mnogo slučajeva razdvajanja porodica, vraćanja bolesnih lica, dece mlađe od 12 meseci, kao i onih kojima je bila neophodna posebna zdravstvena nega. Ove porodice po povratku u Srbiju imaju problem sa prijavljivanjem dece. Naime, neka rođena u zemljama zapadne Evrope nisu upisana ni u tamošnje matične knjige rođenih, kao ni one u u Srbiji. Procedura naknadnog upisa prvo u zemlji rođenja a potom i kod nas traje dugo i iziskuje dodatne troškove.
Gastarbajter bez papira
Savet Evrope je 2003. procenio kako će iz zapadnoevropskih zemalja biti vraćeno od 50.000 do 100.000 državljana Srbije: iz Nemačke 30.000, Holandije 12.000, Belgije 3.000, Švajcarske 3.000 i Lukseburga 3.000. Ovaj broj je verovatno i veći jer samo prema podacima nemačke vlade u ilegalnom statusu je čak 100.000 od ukupno 600.000 naših građana Srbije koji borave u toj zemlji. Međunarodne organizacije koje deluju u Srbiji i građanski sektor smatraju da je broj onih koji treba da budu vraćeni možda čak 150.000. MUP procenjuje da je do sad vraćeno 18.000 naših državljana a očekuje se povratak još najmanje 47.000.
Vlada Srbije osnovala je Savet za integraciju ovih povratnika, ali još puno toga treba da učini, jer oni u skoro stižu. Između ostalog mora se svima koji se vrate, deportacijom ili dobrovoljno, obezbediti smeštaj, posao, deci mogućnost da nastave školovanje, ali pre svega potrebne informacije o tome šta ih čeka kada se vrate u otadžbinu. Prihvatni centri se moraju uspostaviti kao interventni i vremenski ograničeni kolektivni smeštaj. Povratnici se moraju uključiti u program stamenog zbrinjavanja. Opštinama sa većim brojem povratnika po readmisiji treba obezbediti dodatna sredstva kako bi im lakše rešavala krov na glavom. Posebno valja raditi na obrazovanju dece, kao i mogućnosti bržeg zapošljavanja odraslih. A sve će to biti izuetno teško uz već postojeću armiju nezaposlenih i beskućnika u Srbiji.
Većina Roma koji se vraćaju suočava se s ozbiljnim preprekama u ostvarivanju osnovnih prava, jer nemaju lična dokumenta. Posebno su ugroženi oni sa Kosova i Metohije; čak 40 odsto nema ispravne lične karte, a 56 odsto legitimacije interno raseljenih lica. A bez dokumenta ne mogu da prijave mesto prebivališta, dobiju zdravstvenu i radnu knjižicu, upišu dete u školu, matičnu knjigu rođenih...
(Dnevnik)
http://021.rs/index.php?option...59:zanimljivosti&Itemid=34