Citat:
ONI imaju cime da se hvale, ne MI. Ti nisi osvojio niti dobio tu zlatnu medalju, nego oni. Bitna razlika.
Nije bas sve tako....iako jeste :)
Prvo, od mnostva nasih koji treniraju plivanje ili vaterpolo se nasao neko ko je nadmasio iste takve iz drugih jata.
Danas ovaj, sutra onaj, ali iz iste kashe (nashe). Covek nije ostrvo, a osecaj pripadnosti obitava u koncentricnim
krugovima, pocevsi od majke i najblize porodice, i ne mora uvek da opada sa radijusom po brzo opadajucoj krivi.
Drugo, pravi razliku kad svaki dan idem sa ekipom na rucak gde sluze meksikanci pa im pomenem Borrrrrru Milutinovica,
i kazem da mi je zemljak - drugacije se zdravimo posle toga svaki dan. Znaju da nisam uobrazeno belo govance iz par
socijalnih nivoa iznad, sto znaci dosta toga u neposrednosti. Nece da mi da sniclu za dzabe, naravno, ali sam siguran
da nece ni da mi pljune u supu kad niko ne vidi.
Slicno je kad odem u crnacki kraj na basket pa pomenem Divca (u koga se kune Chris Webber i sva ostala slicna ekipa,
koji je postao nesto kao beli John Coltrane, samo sto mu nisu crkvu osnovali).
U oba slucaja, itekako znaci identifikacija sa sredinom kojoj je neko osvetlao obraz na pozitivan nacin. Stvari pocinju od
osmeha i neke lake pocetne simpatije, sto je uvek dobar pocetni korak.
Te neke stvari prave mostove medju narodima, sto znaci naravno i medju pojedincima.