nekreditni novac

Stojan malo vrda da da odgovore na konkretna pitanja, on prosto uvodi nedosledno termin korisnosti, pa tako potrebna korisnost odgovara ceni koštanja, a višak korisnosti ne odgovara profitu, nego je, koliko sam ja razumeo veći od profita za iznos dobiti koju ostvari kupac, samo što je tržište slepo, pa ne prepoznaje i ne vrednuje dobit koju ostvaruje kupac. :)
E, onda je ta veličina, razlika između viška korisnosti i profita, izvor za nekreditni novac.

To lepo zvuči, samo postoji jedan problem, da ta teorija nije potvrđena na tržištu, kroz odgovarajuću cenu proizvoda.
Dakle, u praksi imamo situaciju da je višak korisnosti=profitu, pa se cela priča oko nekreditnog novca svodi na raspodelu profita.

Ako nisam u pravu, molio bih da mi kažete kako merite višak korisnosti, jer ako jeste tako, onda po vama na tržištu nedostaje određena količana novca. Da bi sistem koji zagovarate funkcionisao, mora postojati egzaktan način za merenje viška korisnosti, kao i cene koštanja. Ni jednu ni drugu kategoriju nemoguće je dovoljno precizno i brzo meriti, kako bi ste podešavali sistem. Sve to pod pretpostavkom da je vaša računica tačna.

Po mom mišljenju, potpuno zanemarujete snagu tržišta, jer prosto ne uviđate, da bi tržište reagovalo na pojavu viška korisnosti, povećanjem cene, a čime bi se automatski povećao profit proizvođača ili prodavca. Pa takvi slučajevi se bar u Srbiji događaju svakodnevno, postali su pravilo.

Primer, impuls fiksnog telefona: Telekom, kao proizvođača, podjednako košta i kada je poziv ostvaren iz firme i iz privatnog stana. Telekom je utvrdio da u firmama postoji višak korisnosti na strani kupca-pretplatnika, i gle čuda podigao cenu za brojeve koji pripadaju firmama, pa umesto da ta razlika postane izvor nekreditnog novca, ona ostaje na računu Telekoma kao profit. lepo ste vi to zamislili, samo mislim da je ideja tehnički neizvodljiva, to je kao i atomska fuzija, sve je razrađeno u teoriji, jedino je nemoguće u praksi kontrolisati celu reakciju, baš kao i ovaj vaš model.

Naravno da vrda, jer kad se malo pogleda do sada nije dao niti jedan odgovor na pitanje koje sadrži realan primer.

Pitanja o visini zarade Ronaldinja, ceni Yahoo kompanije ili čak i Madoninih gaća nisu zayebancija od pitanja već potpuno realnan primer iz života, čiju veličinu i značaj on nije sposoban da pojmi, jer ne shvata snagu kompletnog sistema vrednosti koja stoji iza te tri reprezentativne cene.

Ovde je odmah posle njegovog uvodnog izlaganja apsolutno jasno da se radi o čistom komunizmu, i tu nema nikakve dileme.
Pitanje je samo, ko će određivati za koliko će Ronaldinjo preći u neki drugi klub.

Neki novi Centralni Komitet?

Takođe konkretan primer sa odnosom penzija i zaradama u zemlji Srbiji nije dobio ogovor.
Umesto njega, stigla je spirala magle koja ne odobrava pad nataliteta u Srbiji i konstatacija da ’’SAD mogu finansirati i prosvetu i zdravstvo i infrastrukturu, a ne samo penzije.’’
Eto, zanima me kako ova formula može zaživeti u Kolumbiji ili čak Meksiku?
Ili recimo, kako bi to išlo kada bi 5 EU zemalja uvelo nekreditni novac, a ostali ne. Kako to funkcioniše?

Ah da, funkcioniše ... imamo Severnu koreju


_{[Ovu poruku je menjao Zoran Rodic dana 14.09.2009. u 08:19 GMT+1]}

---

Naravno da je tako-cist komunizam...
verovatno bi tu cenu odredjivala kako je u prvom postu napisao nekakva "svetska vlast".
Neko je dobro napisao kako pravnik vidi ekonomiju... on zeli da ekonomija bude pravicna, da svako ima novca radio ili ne...

Nego cekam da mi odgovori na moje pitanje kakve ima reference, da znam sa kim pricam i vredi li uopste dalje ucestvovati u njegovoj diskusiji.

Postoje resenja, koje drzave mogu da sprovode, da koriste svoje pravo kontrole novca, a ne centralne banke, medjutim, veliki je upliv bankara u strukturu vlasti(na planeti), pa je tranzicija spora, do zaustavljena.

Sada se najavljuje nova kriza, od strane FED-a, ali mislim da ce biti lokalnog karaktera(pogodice samo USA), i verovatno opako opametiti USA establisment.

Kola su krenula nizbrdo, grupisu se svetske sile na jednoj strani, a sta ce biti, ne smem ni da pomislim, kada se finansijski ranjena zver pridigne i pocne da grize.

Poz

Stefano, ovo ne da nije ništa. Ovo je sve. U mom potpisu na Vašem Forumu, data je formula po kojoj se odvija progres čovečanstva od postanka sveta. I tako će biti do kraja sveta. Po istoj formuli emituje se nekreditni novac, tj. realni novac. Ako mi primenjujemo navedenu formulu, nominalne i realne veličine će se poklopiti. Ako je ne primenjujemo, živećemo u haosu kao što sada živimo. Zavaravaće nas nominalne cifre, ali naša stvarna sudbina odvijaće se kako predviđaju realne cifre koje izlaze iz formule. Pre nekoliko dana dao sam svoj životni put pa ga ne bih ponavljao. Možete ga sami naći.
Bogićeviću, Više puta sam ponovio kako se meri ostvarena korisnost. Korisnost određuju potrošači, tako da ako raste korisnost, usporava se brzina opticaja novca i smanjuje tražnja. Ostaje neprodata proizvodnja. Neprodata proizvodnja meri višak korisnosti koji su ostvarili potrošači. Višak nove proizvodnje predstavlja višak korisnosti koji su stvorili proizvođači. Tržišne cene dele višak korisnosti na dobit (profit) proizvođača i dobit potrošača. Ukupni dohodak društva jednak je društveni proizvod (tj. zbir tržišnih cena) plus dobit potrošača. Dobit potrošača nije štednja potrošača nego je to dobit potrošača koja se ogleda u novcu koji potrošači drže usporavajući brzinu opticaja. Tako organizovan sistem daje veće profite proizvođačima i omogućuje da se razvije super liberalna tržišna privreda. Sada je tržište okovano okovima koje postavlja kreditni novac. Nastaje viša faza kapitalizma. Tu nema reči o komunizmu.
Rodiću, od komunizma može da se nazove tržišna raspodela nekreditnog novca prema potrebama. Komunizam je zamišljan kao neka naturalna raspodela prema potrebam. Nekreditni novac je raspodela prema potrebama kao uslov normalnog funkcionisanja privrede na sadašnjem nivou razvitka u kojem se javlja višak korisnosti i nekreditni novac. Ako je višak korisnosti nula i ako nema nekreditnog novca važe principi i zakonitosti klasične ekonomske nauke. Pošto se višak korisnosti i nekreditni novac stihijski javljaju nastaje haos u kojem se sada nalazimo, jer se nastoji negirati višak korisnosti i nekreditni novac. Ako ste me shvatili, ušli ste u novo doba, ako niste, ja ne mogu ništa. Shvatićete jednog dana, Vi ili Vaša deca. Do tada biće ovako kako sada jeste. Majansko proročanstvo ili majanski kalendar predviđa da će 2012. godine nastupiti nov era u ljudskoj istoriji, kada će znatno porasti ljudska svest. Možda će to biti vreme kada će svi ljudi shvatiti prirodu nekreditnog novca i blagodeti koje on donosi.

Pa što odmah ne kažeš, ja se smaram sa formulom i gledam gde je kvaka.

U stvari, pričao si već o tome ... nego mi promaklo ...

Serbon je bog starih Srba koji je Mojsiju dao tzv. božije zapovesti, a ja sam mislio da je nekreditni novac današnja božija zapovest. Od 2012. godine počinje novo doba po majanskom kalendaru, a Maje kažu da su svoja znanja dobili od dvojice ljudi, koji su se zvali Raša.

log off tema :) :) :)

---

Rodiću, ako si završio osnovnu školu, formula nema šta da te smara. Ona je laka i istinita. To je najveće božije otkrovenje u istoriji sveta. Sada je dato na uvid svima. Gledaj i razmišljaj. Dok ne shvatiš. Srećno!

pomaže Serbon dobri ljudi.........




jedno pitanje. kolika je korisnost vode po nekreditnom novcu. ako nema vode onda umreš. što bi značilo da je voda veoma korisna. plus možeš i da se istuširaš, opereš veš i još bezbroj funkcija. kolika bi korisnost bila soka. sok ne pruža nikakvu korisnost (osim ukusa) što voda ne može da pruži. što bi značilo da sok ima manju cenu koštanja od vode.


ili kod automobila. koja bi razlika u korisnosti bila između recimo bmw m5 i fiata punto 1.2 sa klimom. ako se oba auta voze po zakonu ovaj sa bmw-om ne može da stigne nigde pre ovog sa puntom. što bi značilo da onda oba auta imaju istu korisnost i prema tome treba da imaju istu cenu koštanja.



mislim da bi nekreditni novac doveo do toga da se pravi bofl roba samo da bi se nešto proizvodilo (zvuči poznato).


čist komunizam.

Gospodine JNK, takvim pitanjima zbunjujete samog sebe i udaljavate se od mogućnosti da shavatite šta Vam objašnjavam. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju koja ne izaziva inflaciju. Postoji korisnost i postoji trošak koji je manji od korisnosti. Cena je negde između njih. Voda možda ima beskonačno veiku korisnost, a možda joj je trošak jednak nuli. Tržišna cena je negde između a možda je i nema. I Vi me pitate da kažem kolika je korisnost vode. Jednačina pokazuje samo promenu u racionalnosti. Ako se racionalnost ne menja, nema promene koja bi se mogla zabeležiti. Atomski fizičari nisu videli atome ali su videli tragove koje su oni pravili u svom kretanju, i na taj način su vršili dalja istrživanja i otkrića. Vi kažete da dva automobila imaju iste troškove i da zato imaju istu korisnost. Ja to nikad nisam rekao. Ja mogu da kažem da ako je standard da se automobil koristi deset godina, a neko čuva svoj automobil i vozi ga dvadeset godina onda je on ostvario korisnost automobila dva puta veću od normalnog stndarda korišćenja automobila. Ali je on zbog svog racionalnog korišćenja automobila, smanjio potražnju za automobilima i ugrozio automobilsku industriju. Zato ja kažem da povećanje racionalnosti potrošnje smanjuje tražnju i usporava brzinu opticaja novca, i to smanjenje nadoknađujem emisijom nekreditnog novca. Ako ovako razmišljamo, lako će mo naći rešenje, na dobrobit svih. Ako lupamo glavu rešavajući probleme kako ih Vi postavljate, zbunjivaćemo se sve više i pomagati našim gospodarima da vladaju nama bez ikakvih problema.

Ne znam samo odakle Vam toliko energije, snage i volje da gurate nesto sto ocigledno niko nece podrazati, a struka pogotovu.
Uporni ste, non stop nailazite na otpor i nije mi jasno cemu sve tu...

P.S. niste mi odgovorili na pitanje... Vase reference?

Stefano, Vi kažete da to niko neće podržati a Kina 25% svoje emisije novca daje kao poklon, tj. kao nekreditni novac. Univerzitet u Mumbaju (Bombaj) daje rad sa šemom, Biagio Bossonea, koji je bio izvršni direktor MMF-a, i vođa radne grupe za izradu materijala za dnevni red Samita G-20, u članku objavlenom 8. marta, kaže: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". 24.-27. septembra održaće se Peta godišnja konferencija Američkog Monetarnog Instituta o reformi monetarnog sistema koja predviđa uvođenje nekreditnog novca u SAD. Uskoro će većina podržati nekreditni novac i on će biti usvojen, pa će te ga i Vi koristiti. Traženje referenci, Vama valjda znači da li imam potvrde od nekog koji to ocenjuje značajnim. Za one koji podržavaju nekreditni novac Vi još niste čuli, a od onih kiji misle kao Vi, imam Labusovo mišljenje da moj rad treba odbiti jer je napisan bez koriščenja stručne literature (što nije dokaz da je rad loš, nego da o tome nema stručne literature) i mišljene nobelovca Miltona Fridmana (koje možete videti na mom sajtu), da moj rad ne valja jer ja ne mogu da shvatim "da je profit takođe trošak". To takođe nije dokaz da moj rad ne valja, nego da Fridman, najveći monetarista XX veka, nema pojma. Na NSPM nađite članak Mladena Banjca i pogledajte komentare da vidite šta narod piše.

Razvoj nauke i tehnike nam je otvorio mogućnost realizacije najvećeg sna cijelog čovječanastva, danas smo u stanju ispuniti potrebe svih ljudi svijeta, a najveći i najteži dio tog posla prepustiti strojevima i mašinama koje smo i stvorili upravo iz tog razloga.
Umjesto toga međutim, upali smo u globalnu financijsku krizu bez presedana čiji su glavni uzroci sustavne naravi.
Za povijesni korak ljudske civilizacije nam nedostaje novca iako ga na svijetu nikad nije bilo u većim količinama.

Realno gledajući na stvarnost u kojoj se unatoč svim nekadašnjim obećanjima i reklama o boljem sutra danas gotovo 7 milijardi ljudi suočava s velikim poteškoćama u svakodnevnoj borbi za opstanak, lako je uočljivo da nam novca uopće ne fali, njega ima više nego dovoljno za sve, ali je distribuiran na veoma loš način koji je stvorio ogromne nesrazmjere u piramidi društvenog uređenja.
Raspoloživi podaci ukazuju da se otprilike 97% sveukupnih monetarnih transfera na planeti obavlja prvenstveno u čisto špekulacijske svrhe, a samo oko 3% ukupnih globalnih transakcija predstavlja razmjenu stvarnih usluga i roba.
Ovakvo činjenično stanje pred nama otvara mogućnost pristupa distribuciji novca kao temeljni sustavni problem čija je prava pozadina do sada široj javnosti u najvećoj mjeri bila potpuno nepoznata.

Tužno ali istinito, monetarni sustav kojim raspolažemo, a čiji je princip već stoljećima isti uz povremeno mijenjanje potpuno nebitnih nijansi, naime uopće nije osmišljen da bi stvorio budući svijet prosperiteta, blagostanja i pravde kakvog svi sanjamo, te omogućio barem dovoljnu, ako ne najvišu kvalitetu života svima onima koje je zakon obvezao da se njime koriste.

Slabo je poznato da je sveukupan novac na Majci Zemlji dug iz jednostavnog razloga što ga i središnje i poslovne banke izdaju u opticaj na samo jedan jedini način, isključivo posuđujući ga uz kamate na vlastitu korist, odnosno na štetu svih onih koji ga poslije u opticaju kao dug prema izdavatelju prihvaćaju što je u potpunoj suprotnosti s osnovnim demokratskim načelom da je narod taj koji je suveren.
Jednostavnije rečeno, novac već duže vrijeme nema potpuno nikakvu materijalnu podlogu, pa se shodno tome stvara iz ničega i uz skoro nepostojeće troškove, evo nas dakle pred najvećim problemom modernog ljudskog društva: Tko u trenutku stvaranja novčanice postaje vlasnikom vrijednosti koju ona poslije ima u opticaju? Ako je narod taj koji je suveren i taj koji je proizvođač stvarnih materijalnih vrijednosti koje bi novac trebao predstavljati, zašto onda taj isti narod mora svoj vlastiti novac posuđivati od centralnih i poslovnih banaka, privatnih institucija koje u biti ne proizvode ništa?

Ovakav novčani sustav u sebi krije i zamku iz koje se čovječanstvu nemoguće osloboditi.
U opticaj se uvijek izdaje isključivo glavnica duga, a ne i novac koji bi trebao poslužiti za isplatu kamata. Posljedično, dug od 100 s kamatama od 20 nije moguće u potpunosti isplatiti jer u sustavu postoji samo onih 100 od glavnice, a uvijek nedostaje onih 20 za kamate, zbog toga smo uvijek prisiljeni podizati nove dugove za isplatu starih kamata, i tako iz dana u dan, iz godine u godinu sve dok društvena zajednica time u potpunosti ne izgubi svu realnu imovinu i nađe se džepova punih dugova koje nitko više ne želi prihvatiti kao garanciju za neophodna nova zaduženja, u međuvremenu narasla do astronomskih iznosa.
U istome leži i osnovni uzrok inflacije kao i objašnjenje zbog čega je ona neizostavni dio novčanog sustava koji nam je nametnut.

Uslijed ovakvog principa funkcioniranja našeg monetarnog sustava u kojem su nova zaduživanja ključni element, izlazi na vidjelo da sustav sam po sebi ne može opstati bez konstantnog širenja u kojem proždire sve što mu se nađe na putu pretvarajući isto u novac, čime je onome tko kontrolira taj novac koji nastaje na samo jedan jedini mogući način, kao dug, omogućena apsolutna kontrola nad svime onime što taj novac-dug predstavlja.

Nije potrebno imati diplomu raketnog inženjera da bi se zaključilo da negdje postoje granice konstantne ekspanzije i porasta društvenog bruto proizvoda na koji smo primorani, u svakom slučaju, granica konstantnog povećanja zaduženja im je veoma blizu. Onog trenutka kad nacionalno tržište dužničkih obveznica propadne, propada i nacionalna valuta.

Sustav alternativne valute Crom se nudi društvenim zajednicama kao konkretna mogućnost za revitalizaciju na putu prema boljem sutra financijske demokracije, ekonomske i socijalne pravde.

Novom vrstom novca u obliku alternativnih valuta novcem možemo izgraditi mostove između pojedinaca, organizacija, poduzeća, gradova, regija, država i cijelog
niza njihovih neostvarenih potreba i očekivanja.

Video: Nova TV - Sustav Alternativne Valute Crom

.

Zanimljiva diskusija.

Formula koju sam dao: dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; je osnova da se emituje alternativni ili dopunski novac, ako ima drugog novca, ali je cilj da se po toj formuli emituje jedinstveni novac za ceo svet i za svaku državu posebno. Niko ne bi imao inflaciju. Svi bi imali realan novac.