više stvari mi sada pada na pamet:
-svi mi ovde u ex-yu , ako smo bar prosečno obrazovani, i bili u dometu filma, muzike itd... naučili smo da osrednje ili dobro razumemo i koristimo engleski (tj. američki)
-ljudi koji su odrasli u drugim zemljama, ili u višenacionalnim porodicama, uvek kažu da se sa govorenja jednog jezika
na drugi, prebacuju lako kao što mi ovde jednako lako koristimo dva pisma.
-porodice koje žive u drugoj zemlji od matične, često žele da u svom domu sačuvaju i koriste svoj jezik, ali deca iz
takvih porodica pod uticajem okoline, i pored truda svojih roditelja, često slabo ili nikako nauče maternji a sasvim dobro nauče jezik sredine.
-pre nekoliko godina, kad je popularnost južnoameričkih serija bila na vrhuncu, jedna devojčica je naučila španski
gledajući omiljenu seriju, i ambasador Meksika joj je dao neku nagradu.
-od 2001. sam zbog posla svakodnevno pred računarom i na internetu, a od 2003. kada je do našeg komšiluka došla kablovska tv, ja sam višestruko popravio svoje razumevanje engleskog
gledajući strane tv , ali to nikako ne znači da umem da govorim engleski, čak naprotiv - kada se nađem u prilici
da me neki stranci na poslu ili na ulici (a zadnjih godina ih ima dosta) pitaju za nešto, zvučim prilično trapavo, sklapam najprostije rečenice...blam me koliko sam lošiji nego onda dok sam u osnovnoj i srednjoj školi imao "praksu" na časovima.