Pa, evo, ovako. Taj zamor materijala ne znači ništa iracionalno i neobjašnjivo, niti da materijal treba da se okrepi i odspava, pa da će da mu bude bolje. Radi se o malim mikroskopskim pukotinama na pruzi, koje se povećavaju svaki put kada voz pređe preko pruge. Ako su dovoljno zaobljene, neće se povećavati. Međutim, ako postoji makar jedna takva pukotina, postoji ograničenje koliko prelazaka vozova najviše može takva pruga da izdrži. Ako izdrži više od toga, to znači da takvih pukotina nema i onda će pruga izdržati praktično neograničen broj prelazaka vozova, naravno, prilikom normalne upotrebe. Naravno da se radi o praktičnoj, a ne apsolutnoj neograničenosti. Naravno da svaka vrsta čelika rđa, pa čak i nerđajući čelik, naravno da su jezgra svih atoma raspadljiva (izuzev običnog vodonika, čije jezgro nema na šta da se raspadne). Niko ne govori o 10
100 godina, već o tome da će takva pruga izdržati mnogo više prelazaka vozova, nego što je taj kritičan broj pre koga puca ako ima pukotina.
To znači da ako npr. zupčanik (određenog modela od podređenog proizvođača) u slučaju postojanja mikroskopskih oštećenja može da izdrži najviše 55 miliona obrtaja u normalnoj upotrebi, onda, ako neki zupčanik izdrži toliko obrtaja, on će verovatno trajati od tog trenutka duže od nasumično izabranog novog zupčanika, jer je radom dokazao svoju potpunu ispravnost, kakvu nasumično izabrani nov zupčanik možda nema.
@kandorus
Standardni model sa visokom tačnošću opisuje sve pojave koje si pobrojao. I to što ljudsko telo postaje elastičnije i što žica puca su posledice istog skupa zakona.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.