Naravno da kod nas nije praksa, kad kod nas još uvek nije uspostavljena vladavina prava, sudovi ne funkcionišu kako treba, te se sporovi otežu na više godina i za najprostije stvari gde je sve crno na belo, a pored toga ne postoji kultura "tužakanja" za sve i svašta. Dodatno, kod nas nije uspostavljen kapitalistički sistem koji liči na USA i u kome sve košta. Da je drugačije, verovatno bi se i u našem okruženju našlo gomile takvih slučajeva. Ne verujem da bi takvi slučajevi bili u većini, ali i jedan manji broj takvih slučajeva bi bio dovoljan da mnoge spreči da pomognu, jer se boje posledica. No, nije ni bitna naša praksa, jer se tema bavi događajem u USA.
E sad, možda nekome zvuči neverovatno da se dešava da neko tuži nekoga ko mu je spasao život, ali kada se pogleda realno, to uopšte nije toliko iznenađujuće. Zapravo, mene više iznenađuje što takvi slučajevi nisu još češći. Evo, stavite se vi u ulogu nekoga ko je, daleko bilo, doživeo nekakvu nezgode prilikom koje je zadobio teške povrede i kome je ugrožen život. Neko iz mase spase tog čoveka i on je naravno u početku veoma zahvalan zbog toga, ali avaj, stižu bolnički troškovi, na šta ode cela ušteđevina i ti troškovi nastavljaju da se gomilaju, no stižu i novi, struja, voda, kirija, hrana, deca traže novu odeću, školski pribor, drugi troškovi domaćinstva, a taj čovek recimo jedino ume da radi fizičke poslove koje nažalost ne može više da radi zbog zadobijenih povreda ili još gore invaliditeta. Dakle, naizgled bezizlazna situacija, troškovi se gomilaju, a čovek ne može ništa da uradi povodom toga. Negde u tom trenutku pojavljuje se advokat koji garantuje da se povrede mogu pripisati nestručnom spasavanju i time na ime odštete od spasioca naplatiti iznos od šta znam 500.000$, od kojih će on uzeti skromnih 10%-20%. I čovek onda ima, sa jedne strane, 400.000-450.000$ sa kojima može da vrati sve dugove i izdržava porodicu jedno duže vreme, sve dok ne stane na noge... a sa druge strane decu koja kukaju da su gladna i ženu koja samo vene što ne iseče. Dakle, u prvom slučaju treba da izneveri nekog stranca koji se tu našao igrom slučaja da mu pomogne u nevolji, a u drugom treba da izneveri sopstvenu porodicu. Težak izbor.
Tako da, kako god okreneš, u takvim situacijama se ne bira da li ćeš ispasti čovek ili nečovek, već da li ćeš gledati da spaseš svoju porodicu pa makar te svi smatrali gnjidom ili ćeš biti gromada od čoveka koja gleda kako mu se deca pretvaraju u kosture.
Takođe, sve i da su ovakvi slučajevi retki, postoji jedan ogroman problem kada treba pomoći nekome i koji mnoge sprečava da pomognu, a to je mogućnost da situaciju učiniš gorom nego što jeste. Nijedan kurs prve pomoći ti ne može dati ono najpotrebnije, a to je iskustvo, jer bez njega je izuzetno teško proceniti težinu situacije i šta smeš, a šta ne smeš da radiš. Mislim, ono, ako su u pitanju nekakve posekotine i slično, svi znamo da je dovoljno očistiti ranu nekim dezinfekcionim sredstvom i nalepiti hanzaplast. Međutim, kada se radi o težim povredama, gde možda ima unutrašnjeg krvarenja, polomljenih kostiju, prekida živaca... i slično, pomeranje te osobe i za jedan centimetar, onako kako ne treba, može tu osobu učiniti trajnim invalidom ili je usmrtiti. A problem je što takve povrede gotovo nikada nije lako uočiti, čak i za iskusne lekare, a kamoli za nekoga ko je završio nekakav kurs za prve pomoći, a povređene viđao samo na slikama.
U svakom slučaju, kakva god da je sudska praksa, kod pružanja pomoći nekome uvek postoji rizik i svako za sebe mora da odluči da li je spreman da preuzme takav rizik ili ne.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Re: Slucajni prolaznici i saobracajka...
