ajd. ali ce biti prevelik offtopic a i post, posto nema veze sa licnom kartom. (sad kad vidim koliki je post, sumnjam da ce neko procitati. Ja bar ne bih :))
Kum mi kupio auto i dovezao. Sve do srpske granice je bilo savrseno, i teklo glatko.
Na nasoj granici se cinilo da je lako, posto je morao da ih podmaze malo iako je auto skroz regularan, nego eto cisto da ga ne zadrzavaju dugo.
Kako je sad tamo bilo, uglavnom prosao je brzo.
Kada smo dosli u KG, javili se kod milion speditera razlicitih, zvao sam i raspitivao se po forumima, i za auto koji je placen 1600E, trazili su mi svi carinu i pdv da platim 1200E i to da budem jos i srecan sto sam tako dobro prosao, s obzirom da mi je na racunu pisalo da je placen 2050CHF, jer ce mi 100% oboriti racun i onda ce mi se racunati neka visa tarifa, sto je oko 1700E.
Na kraju pristanem kod jednog speditera kod kojeg mi je na kraju ispalo 950E+100E usluga.
Prvi problem "nefinansijske prirode" nastaje kad Spediter ne moze da nadje FT1P. Odnosno anuliranu kopiju stare saobracajne dozvole overene na granici.
Na carini su umesto kopije za "Col tablice" uzeli greskom tu kopiju.
Auto je vec bio poslat na carinjenje bez tog papira, odnosno samo sa kopijom koju su carinici poslali faksom, a AKSom poslali original.
Carinici nisu prihvatili tu kopiju nego su trazili original, i dali rok od 1 dan da se dostavi, inace ce oboriti racun i posle nema povratka, moracu da platim tu neku ogromnu cifru.
Zovem carinika da vidim da li su mi poslali uopste posiljku, i trazim im kod koji su im ostavili kuriri iz AKSa. Zovem AKS, oni nemaju taj kod u bazi. Zovi opet carinike, oni me uveravaju da su poslali 100%. Prolazi taj 1 dan ne stize nista. A to je bio 29.decembar. Uz neke veze, moljakanja, carinici mi daju jos jedan dan, odnosno 30. decembar, tj. petak (zadnji radni dan u toj godini).
Zovem opet AKS, oni i dalje tvrde da po tom kodu nema uopste posiljke. Pa zovem opet carinike, pa kurire AKSa, da vidim da li imaju za tu odredjenu adresu neku posiljku, ali nista.
Uglavnom odlepio sam psihicki.
Kad ono, stize pred kraj radnog vremena Post ekspres, i donosi posiljku. Spediter pohitao ka carini da odnese taj papir, i nekako se srecno zavrsilo.
Zovem ovog sa granice, i kazem mu da mi je stiglo Post ekspresom, a on kao "jao da tacno, to je Post ekspres. Kolega je slao, ja obicno saljem AKSom".
Nekako se iskuliram da ga ne opsujem... dalje
Medju carinskim papirima bude i jedan mali papiric na kome pise da zbog dubinske korozije ne moze da se ocita broj motora O.o. Jbt, pa na mom izandjalom matorom Opel kadetu, iz 83. godine, se vidi broj motora, iako ima korozije i po vetrobranu...
Otisao na tehnicki gde sam pljusnuo 1000 din, za neko upucivanje na ukucavanje novog broja.
U medjuvremenu pljusnuo u nekoj agenciji 700 din za kupoprodajni ugovor, posto su Colke bile na mog kuma. Pa jos 700 din za overu tog kupoprodajnog ugovora, kod neke Mice ubice. Cekao sam pola sata da popije kafu, da bi mi grunula nekoliko pecata razlicitih velicina.
Elem, odem u MUP, sa tim zahtevom i tamo dam nekoj zeni papire. Ona uzme sve sto treba i onda se odjednom nadje zbunjena sa saobracajnom dozvolom.
Kaze "uh, ovo je vozilo iz svajcarske, nisam jos to radila". Jbt, pa ovoliki Kragujevac, svi iz okoline dolaze na nas Masinski fakultet na ukucavanje, i da ona za svojih 30 godina radnog staza prvi put vidi svajcarski auto.
Kaze mi "moracemo da sacekamo sefa, ti ako hoces idi i ostavi ove papire".
Ja joj odgovorim, da imam svo vreme ovog sveta, da cu u hodniku da cekam sefa.
Cekao sam jedno 2 sata, dolazi neki namrseteni cvrle, pun samopouzdanja, i vidi se da "kipi znanje" iz njega.
Uzme one papire, onako drcnim glasom
"daj ovamo to, hmmm, ovo ne moze ovako. Gde ti je originalna saobracajna dozvola prethodnog vlasnika?" (ona koja je putovala Post ekspresom)
ja mu odgovaram da su na autu sada col tablice sa novom saobracajnom, a da se ta stara odjavila, udaren neki pecat "anule" kopirana i to je to.
Sad je vec povisio ton i kaze
"ne sinko, jasno te pitam, GDE JE. OVO OVAKO NE MOZE. MORAS DA ZOVES SVAJCARSKU ILI KOGA HOCES I DA MI DONESES TU SAOBRACAJNU. KOD NAS KAD SE ODJAVLJUJE VOZILO, UZIMAJU SE TABLICE ALI SE SAOBRACAJNA VRACA".
Jedva se nekako suzdrzah da ne pocnem da galamim. Pozovem speditera, i covek pocne da se krsti kako veze sa zivotom nemaju. Dam ga na telefon, i on mu kao objasni.
Ali opet taj sefic iz mupa "ma ne moze ovo, losa je kopija (ta kopija koju su poslali faksom sa granice) nista se ne vidi. Donesi ti meni lepo originalnu kopiju."
Opet mu objasnjavam, da su tu originalnu kopiju zadrzali na carini u kragujevcu kad su mi carinili vozilo i da nema sanse da mi daju.
I onda na kraju covek kaze
"ma i onako nemam vremena danas da ti radim (bio je 4.januar sreda prvi radni dan), dodji sutra. Tj. nemoj ni sutra nego najbolje u petak."
Dodjem ja u petak. On mi kaze, "uh. ne mogu nista danas da ti zavrsim, sef mi nije tu, a papiri nisu kompletni. Sefu je umrla majka pa je na sahrani. dodji lepo u ponedeljak."
Sad sam se vec zacudio, pa zar nije on sef, sta me lozila ona radnica... Na kraju on ispade neki zamenik zamenika.
Dodjem nekako u ponedeljak. Opet. "jaoo. nije sef tu, dodji danas oko 14h, ili ipak bolje sutra. U stvari, ostavi ti sve te papire, pa pozovi telefonom u 14h, pa cu ti reci sta dalje."
Uradim tako, ostavim te papire koji ako mi nestanu, ugasio sam tek onda... Pozovem u 14h, ma niko se ne javlja. Ne mogu da izadjem sa posla da dodjem da vidim sta se desava, i onda tek sutradan ujutru u 8h.
Ulazim u kancelariju, kad ono... Vise ovaj cvrle ne sedi onako "namrsten,razbaskaren pun samopouzdanja, a vidi se da "kipi znanje" iz njega". vec na njegovom mestu sedi neki pravi sef, a on sastrane kao sekretarica, zajedno sa tom prvopomenutom zenom.
Stojim kao bilde u toj kancelarijici, niko ne obraca paznju, pravi sef nesto vidno neraspolozen, postrojava ih tamo, naredjuje sta da se odradi, mrtav ozbiljan. Ovaj cvrle slozio neku medenu facu, umiljava se, sve prica kako razume, i onda kao zapazi mene, kaze ovoj zeni da mi doda fasciklu.
kaze "sve sam ti proverio, OK je. moze tako, u radu su ti papiri."
Ja otvaram fasciklu, da vidim tu neku potvrdu sta je on proveravao, nema nista. Papiri onako slozeni kako sam ih ja slozio. Siguran sam da nije ni otvarana fascikla.
I opet, na zalost precutim, izadjem uz kancelarije, umesto da pitam tog sefa sta se to desava. Jbg, opet se kajem, ali nisam smeo da rizikujem, da ne pocnu da me zaebavaju jos vise, jer kazem, trebao mi je auto hitno zbog nekog sluzbenog puta.
Ona prva zena, mi ispisa sve papire, uplatnicu od 1520din, posalje me negde na neki njihov tehnicki kod nekog lika kriminalnog inspektora, koji je nas 20 auta odradio za 10 min. Odnosno otvorili smo haube, on je prisao autu, nije ni pogledao, samo rekao OK.
Dao neke papire, opet se vratio kod ove zene koja je bila sama u kancelariji, platio opet nesto skoro 2000 din.
Otisao na masinski fakultet. kad tamo opet. vrhunac
Ceka me neki cikica, otvara garazna vrata, da udjem. Krenem ja kao da ga dignem na dizalicu, a on
"ne ja cu zbog dizalice, takva je procedura"
OK, izadjem iz auta, on stavio neke klocne ispod dizalice, da bi preko njih mogao da se popne na nju. Stade na pola klocni, pustio malo jace kvacilo, auto potpisao, i izbacio klocne nazad i zveknuo spojlerom u dizalicu.
Da ne gresim dusu, jeste mi bio spojler nacet jedno 3cm, ali se sada prosirilo na 10cm.
Vidim da cica nista ne progovara, ni da se izvini, i ja ajd kazem mu da mi je polomio spojler. Ma ne cuje nista, samo rekao "aha".
Ponovim mu opet da dodje da vidi, on prilazi i kaze "ma ne verujem da sam to ja". Opet ni izvinjenje nista...
I ja ajd, mislim nema veze, ionako je bio nacet, konacno sam skoro sve zavrsio, precutim opet. On tamo nekim cekicem ukuca brojeve, dade mi uplatnicu da prosetam do poste da uplatim opet nekih oko 1700 din. Odem tamo peske, a on za to vreme spustio auto sa dizalice. Mogu samo da zamislim kako je to uradio...
Dajem onu uplatnicu, sedam u auto krecem polako, otvoren mi prozor, kad cujem da mi nesto ritmično cakće. Stanem, izađem, drmam taj prednji točak, gledam taj branik, ne vidim ništa. Sedam opet, krenem osluškujem, opet isto.
Zovem tog tehničara. I on kao "pa to što ti cakće, nema veze sa mnom. To što se čuje motor, nema veze sa ovim što sam uradio sa spojlerom"
Odgovaram mu već nervozno da nije motor, da ne znam šta je i da ne mogu da ocenim, da on sedne u auto da vozi polako, da idem pored njega kako bih možda odredio šta se čuje.
Jedva ga nekako nagovorim, on krene i vidim ogroman EKSER kako viri iz gume.
Kažem mu da izađe i da pogleda, a on kao iz topa "nismo ti mi to uradili. Nema to veze sa nama".
Poludeo sam. Pitam ga, zar ne misli, da sam vozio 100 metara tako, da bi se ekser zakucao skroz do kraja, a ne bo štrčao tako.
On kao "ma nije to naš ekser, sad ću da ti dokažem".
Ja se baš iznenadih i ajd da vidim kako će to da dokaže. On uzme neka klešta iščupa ga pogleda i kaže "evo vidiš, ovom je isečen vrh. mi nemamo takve eksere"
Došlo mi je prvo da se smejem zbog takve gluposti, pa da ga bijem, pa onda da počnem da plačem...
I onda prsnem i pitam ga gde mu je šef da vidim ko će da mi plati spojler, iako sam se odlučio da ih ne cimam pošto je već bio načet.
On složi neku tužnu retard facu, i kaže da će on da plati, da donesem njemu račun. Dade mi broj telefona i zamolio me da mu javim koliko to može da košta pre nego što popravim.
I eto, ne setih se da tražim zapisnik... Otišao sam besan...
U principu, besan sam na sve njih, i revoltiran samim sobom što sam nekako na svaku ovu situaciju odreagovao mirno. Što nekom nisam je*ao sve po spisku, nego sve vreme prećutkivao.
A mogu da zamislim, šta bi oni meni radili kad bi došli kod mene na posao, i kad bih se ponašao tako. Nemac bi mi odmah dao radnu knjižicu...
Zato, sad ubuduće, zabole me. Kažem, objavljujem im rat! Za svaku sitnicu, piskaraću mailove, tražiću šefove...
mada imam još jednu priču kad sam to već uradio i kad sam još gore od ovoga prošao... ali to za drugi put.
Nego da ne bude baš offtopic, evo i teksta vezanog mog iskustva za LK
http://www.elitemadzone.org/t444242-0#3034098