Moj deda je isto bio zarobljenik i na prinudnom radu u Nemačkoj. Uhvatile su ga ustaše negde na Fruškoj Gori, ali on je tada bio dečak. Uhvaćeno je tada više zarobljenika (bio je u Partizanima), i Ustaše su se prema njima ponašale užasno (moj deda bio jedan od retkih da je preživeo). Posle su ga odveli Nemci u jednom od tih vozova, pričao je on to meni sve, ali sam zaboravio i sada mi je mnogo žao zbog toga (jer je deda umro 2001. godine još).
Nakon oslobođenja, bio je dosta zanimljiv vojnicima oslobodiocima, jer je bio jedan od najmlađih tamo. Ameri su hteli da ga vode u Ameriku, ali on je tvrdoglavo insistirao da se vrati u Jugu... usrećio se baš :) doduše on je, nakon rata, vodio jedan sasvim pristojan život.
Kada su uveli ono da će da plate ljudima koji su bili na prinudnom radu, znam da se moj otac baš dugo drndao sa tim službama tamo, slali smo brdo mailova... na kraju su naslednici (moj otac i tetka) dobili tipa po 100e kao naknadu za dedin prinudni rad tamo. To je jedno od poniženja koje verujem moj ćale neće zaboraviti. Mogao bih da ga pitam za detalje oko te cele priče ako nekoga baš interesuje, mada iskreno ne bih baš da pokrećem tu temu sa njim ako ne moram.
when there is a why there is no how
Re: Nazi Germany, WWII, mobilizacija za prinudni rad
