Citat:
Braksi: ne radi se tu samo o lezilebovicima kojih svakako ima. Radi se ovog puta o fenomenu nezaposlenosti koji je danas sve prisutniji. Nezaposlenost je rekordna, a medju mladima je jos veca.
U nemogucnost da sastave normalan zivot, ljudi pokusavaju ta vide ko je kriv zbog toga. Osim samopreispitivanja, zar nije logicno pomisliti da mozda i sistem nije u redu gde npr 53% placa federalne takse, 1% je enormno bogato, a 47% je sta ? Van sistema ? Americki ustav pocinje sa "we the people", pa kakav je majku mu to onda sistem koji ne korisiti ljudima.
Fenomen nezaposlenosti je posledica lezilebovickog mentaliteta. Ja cu da ustanem svako jutro u 8, da dodjem na posao u 9, da vrtim papire 8 sati i neko ce da mi da pare a ako mi neko to ne obezbedi ja cu da zapalim starbucks? Logika koja moze da vodi samo u auto-destrukciju. Ako ljudi traze krivca nek pogledaju sebe u ogledalo, niko nikad nigde nije bio duzan bilo kome da obezbedi radno mesto i pre nego sto ce nam biti bolje ljudi ce morati da odrastu i to da shvate. Imho, bolje je da odrastu slusajuci mudre reci nego da odrastu kao sto su kinezi do skoro ucili umiruci od gladi po provincijama.
Ono sto je stavrno tuzno je sto ta besposlicarska rulja na occupy protestima nije ni gladna ni zedna ni bosa, njih je*e njihova percepcija "normalnog zivota". Maslovljeva piramida je ovde neumoljiva, oni koji su gladni i cija je egzistencija ugrozena ne brinu mnogo o samorealizaciji radnickog pokreta, oni brinu o zadovoljenju tih osnovnih potreba. Ovo je samo tantrum razmazene dece jer je neko drugi kupio plazma TV pre njih, a nista gore od razmazenog deteta kojem oduzmes igracku. Uravnilovke nema vise ni u Kini a sasvim sigurno je nece biti u USA, ako su mladi nezaposleni onda mladi treba malo da zagreju stolice ili da volontiraju i sticu vestine i sebe ucine zaposlivim shodno trenutnoj ekonomskoj klimi.
Americki ustav pocinje sa "we the people", ali se ne zavrsava sa "must receive free lunch every day" jer tako nesto ne postoji nigde.
Da zavrsim citatom Duska Radovica:
Na pitanje - kako oslabiti? - postoji jedan jedini odgovor: treba manje jesti. I na drugo pitanje - kako doći do para? - odgovor je takođe cinično prost: treba raditi. Ovako logični i jednostavni odgovori nisu popularni. Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje. Jer pravi smisao tih pitanja glasi: kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doći do para ne radeći, i kako položiti razred ne učeći, i kako postići nešto u životu ne trudeći se? To se traži. Bilo bi dobro da tu postoji neki štos, neka duhovita caka i rešenje. Prokleta neka je pamet, koja na laka pitanja daje tako teške, nemoguće odgovore!
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić