Zanimljiva tema, ali zaista da se zapitaš u 21. veku da li je uopšte dobar ovakav način ispitivanja, pa čak i na visokoškolskim ustanovama.
Kada neko od vas radi neki posao, i desi se da ne zna nešto što mu je u tom momentu potrebno, šta uradite? Pa u odgovarajućoj literaturi nađete to što vam treba. Da ne poznajete posao i to što radite, sto kila literature (uključujući i internet) vam ne bi bilo dovoljno da rešite neki problem.
Isto mislim i za školu. Forsira se učenje napamet, što nije dobro, i to dovodi do varanja i prepisivanja na testovima. Zar ne bi bilo bolje da se na ispitima studentima zapravo da sva raspoloživa literatura, i da tako rade ispit? Jedino što bih zabranio su sredstva komunikacije, jer na taj način neko drugi može raditi ispit u ime ovoga što polaže.
Sećam se u srednjoj školi imali smo kontrolni iz informatike (paskal programiranje na papiru :) ), i nastavnica nam kaže: izvadite sada na sto sve što imate sa sobom, i sveske i knjige i puškice, sve je dozvoljeno, osim da radite jedni drugima i da prepisujete jedni od drugih. I da li su svi dobili 5? Naravno da ne, ocene su bile kao i uvek.
Džabe ti literatura ako nisi naučio.
Tom logikom se vodi i profesor geometrije Lučić, na matematičkom faksu. Polažeš ispit sa knjigom ispred sebe (plus dobiješ vreme sa knjigom nakon što izvučeš pitanja). Ne možeš ti naučiti da odgovoriš na dobijena pitanja, pa čak i sa sve knjigom, ako nisi prethodno učio. I profa kada te pita, tačno vidi da li si spremao ispit, ili si došao da učiš u tom periodu od dobijanja pitanja do samog odgovaranja.
when there is a why there is no how
Maturski test za 1.000 dinara
