Dusa moja da spava u svom kreveticu a da dripac udje u moju kucu, ja bih se pretvorio u najbesniju zivotinju, u najgoreg psihopatu i dok ne budem 100% siguran da je mrtav ne bih prestao da bodem, pucam, bijem...
Jesi li razmisljao da potrazis neku strucnu pomoc? Ovoliki nagomilani gnev nece na dobro da izadje. Ovo je prijateljski savet nisam mislio da vredjam
Evo moje situacije pre nekoliko meseci
Vracam se u stan oko 22-23h i zaticem zakljucana vrata, probam da otkljucam i nece...krenem da zvonim na vrata...pa tek onda ukapiram da sam pogresio sprat
Mogu misliti samo sta bi bilo da su bila otkljucana vrata i da sam naleteo na imenjaka...
Niko od vas sto bi seckali, boli, pucali, napadali sekirom uopste ne razmislja da je moguce da pogresi? Postoji samo crno i belo?
Zasto postoje: policija, sudstvo i zatvori? Kad ste vi najpametniji. Jednostavno ukinemo i policiju i sudstvo i pustimo ljude da sami resavaju probleme...
+1
Vecina je izgleda gnevna , ogorcena , ocajna i jako slaba (otud maksimalan odgovor na pretnju) a verovatno i u nekom periodu zivota maltretirana a nije odgovorila na to.
Samo cekaju neki okidac da puknu.
Zavisi od proračuna vjerovatnoće. Kad te u sred noći probudi neki zvuk i ti ustaneš i u polumraku vidiš mračnu nepoznatu figuru kako se nalazi u samom centru tvog postojanja - porodici i domu - i u glavi možda drži namjeru da ih okonča, a u ruci možda drži i alat za to - prvo što ti padne na pamet je kako su njemu žena i djeca, i onda počneš u glavi da računaš kolike su vjerovatnoće za ovo ili za ono, pa se brže bolje zatrčiš prema fioci i iz nje izvučeš džepni kalkulator da provjeriš za svaki slučaj da nisi slučajno pogrešio prilikom računanja napamet...
Pa kad sračunaš da nema razloga za paniku vratiš se u krevet.
Ma da , kakve prve procene situacije , pa naknadne procene (sve to traje 1-2s) pa odgovarajuca reakcija , pa onda opet procena da li je reakcija bila dovoljna ili je potrebno jos ...
Ko ce to raditi , bolje skociti ko divlja svinja iz brloga i samo kviiiiiiii kviiiii i kolji , i zubima ako treba , ako noz nije pri ruci ...
Sokiran sam , mislim znao sam da ima takvih ali nisam znao da su vecina ...
Ja da sam takav tacno bih sam sebi presudio , ne bih cekao razbojnike i provalnike
Pa diskutabilno je zašto neko simpatiše sa razbojnikom, a neko sa žrtvom, to bi neki psihijatar možda znao da kaže.
Vjerovatno zato što svaka ptica svome jatu leti i svako lakše empatiše sa onim ko je njemu sličan ili blizak, nego sa drugima.
Sta bi tek psihijatar znao da kaze za vas takve ...