Ono, klasika: povremeno, ( eto da se omrsimo ili se neko najavio u goste), naručim roštilj iz lokalne mesare (ima ih desetak u blokovima) koje, bez posebne nadoknade peku meso na roštilju koji je u sastavu mesare. Ugodno mi je: belo na žaru, vrat, vešalica, žica ražnjića svinjskog ili pilećeg ili rolovana džigerica u slanini. Bilo šta što je "meso" u slast pojedem i normalno svarim. Ali brate, uzmem li koji ćevap ili kobaju - 'oću da umrem. Ukus nije loš, ali ne vredi, kasnije krene podrigivanje i višesatna muka u želucu.
Sve ovo šta pišem važi za mnogo mesara u mom kraju. Nije da 'oću neku da ocrnim. A verujem, da važi za 99% mesara u Beogradu. Napominjem da sam jeo odlične juneće, PRAVE ćevape u dva lokala u gradu, i zaista, niti jedan simptom mučnine. Dakle, pravo i čisto meso, samleveno - to mi ne smeta.
Ono šta ne znam, a voleo bih da znam iz prve ruke, šta se to gura zajedno sa mlevenim mesom ? Soja, bikarbona soda ? Nešto treće ?