Tihi2 trebao bi u svoju tabelu da uneseš toplotne pumpe voda/voda ili zemlja/voda, ovakvi sistemi mogu da funkcionišu sa koeficijentom korisnosti 5. Na 1kW uložene električne energije dobija se 5kW toplotne energije. Sa ovakvom kalkulacijom vreme otplate investicije je daleko brže.
Jako dugo pratim forum jer sam ovu temu pronašao kada sam započao sa projektovanjem svoje kuće.
Pre 3 godine u svoj stambeni objekat od 100m2 instalirao sam sistem zemlja/voda sa pasivnim hlađenjem i zagrevanjem sanitarne vode. Sistem od kada je pušten u rad funkcioniše bez greške. Moji ukupan račun za utrošenu električnu energiju na godišnjem nivou ne prelazi 20.000din. Da bih pojasnio ovaj sistem funkcioniše tako što toplonu energiju preuzima indirektno od zemlje pomoću geosondi - cevne zmije postavljene u prethodno izbušene rupe u zemlji. Kada je sistem na režimu hlađenja toplotna energija preuzeta iz objekta vraća se u zemlju. Ovaj sistem zagreva i sanitarnu vodu i to isključivo toplotnom pumpom tokom cele godine. Pošto sanitarni bojler ima dva izmenjivača ostala mi je mogućnost priključenja solarnog kolektora što planiram da uradim na proleće. Sem toplotne pumpe (scroll kompresora) jedini potrošači su još 2 cirkulacione pumpe sa ukupnom potrošnjom od 120W
, kada sistem funkcioniše maksimalna potrošnja je 1,5kW manje nego kalorifer
. Prednost ovakvog sistema je što se toplota uzima od zemlje čija je temperatura konstatna tokom cele godine i u proseku 15C. Mada je u mom kraju veoma lako i jeftino bušenje bunara želeo sam sistem koji funkcioniše bez održavanja, bez kontakta sa bunarskom vodom koju po zakonu treba vratiti nazad u zemlju, bez potreba za dodatnim izvorom toplote kao što su električni grejači (npr. sistem vazduh/voda koji je rešenje na mestima gde su bušenja jako skupa) i naravno koji ostvaruje odličan COP koeficijent korisnosti bez obzira na to kolika je spoljnja temperatura.
Pročitao sam na forumu da toplotna pumpa može maksimalno da funkcioniše 10 godina, što je donekle tačno a možda i predugo ako se radi o jeftinim Kineskim proizvodima za koje nema servisne mreže niti rezervnih delova i koje uvoze trgovci koji su do juče prodavali npr. Speedo gaćice, danas toplotne pumpe a sutra ko zna šta
O koeficijentu ovakvih toplotnih pumpi ne vredi ni trošiti reči dovoljno je postavi pitanje trgovcu "koji kompresor i izmenjivači toplote se nalaze u toplotnoj pumpi koju mi nudite".
Toplotna pumpa u kojoj se nalazi Copeland scroll kompresor i Swep pločasti izmenjivači ne traje 10 godina. Kada sam prošle godine bio u poseti kod prijatelja u Švedskoj video sam da jedan Švedski proizvođač daje garanciju na svoje toplotne pumpe od 10 godina, u toj toplotnoj pumpi ugrađne su pomenute komponente.
Toplotna pumpa sastavljena od kvalitetnih i pravino dimenzinisanih komponenti, kroz čiji izmenjivač protiče čista tečnost (voda ili glikol) funkcioniše bez ikakvog održavanja i ovakav sistem traje minimalno 30 godina.
Još i dan danas VTČ12 toplotne pumpe funkcišu (moj komšija mašinski inženjer u penziji je ima). Banalan primer je i da svako u svome domaćinstvu poseduje rashladni uređaj, neki su stari 30 godina. Pri kakvom opterćenjem radi kompresor kada su letnje temperature ne retko 40C, tada je temperaturna razlika između hlađenog prostora i spoljnjeg vazduha 60C. Toplotne pumpe voda/voda ili zemlja/voda u kombinaciji sa podnim ili zidnim grejanjem funkcionišu pri daleko manjem opterećenju.
Re: Toplotna pumpa
Re: Toplotna pumpa