Citat:
žutokljunac:
Da, ali ti roditelji ne moraju da plaćaju podstanarsku rentu. Naveo si tipičan primer kako se radi u USA. Punoletan si, sad se snalazi, iznajmi stan, nađi posao, osnuj porodicu. Meni je to skroz ok, ali u jednoj bogatoj zemlji gde je matematika sasvim drugačija.
Samo što ni u bogatoj zemlji (čitaj USA) taj klinac ne može da zaradi 'normalnu' platu od koje može da živi onako kako mi ovde mislimo da treba da izgleda život jednog amerikanca. Tamo uopšte nije neuobičajeno, rekao bih čak da je prilično česta praksa da ljudi rade dva posla, a ti klinci koji se tek odvoje od roditelja žive sa gomilom cimera, po neuslovnim stanovima, i ishrana im se sastoji u 99% slučajeva od instant nudli (čitaj: apsolutno najjeftinijeg junkfooda).
Taj neki klinac koji se tek odvojio od roditelja i radi glupe poslove tipa prodavca u marketu i sl. (domaći ekvivalent poslu od 200-300 evra) dok traži normalan posao, ne može da očekuje da će zaraditi više od 800-1000 dolara (650-850 evra) a sa tim novcem može eventualno da iznajmi stan sa gomilom cimera, i pitanje je da li će mu ostati i za nudle, ili će za to morati na još jedan dodatni posao.
Mladi ljudi tamo ne kažu e ja ću da čekam još jedno 10-15 godina, pa kad budem imao 35 godina mene će da sačeka posao iz snova, pa ću tek tada da se odvojim od mame i tate... Ne... Nego ajde ti sine lepo svojim putem, i vidimo se jednom godišnje na porodičnom okupljanju za božić i to je to...
Isto tako u USA ne postoji pojam nasleđa (među onima koji nisu ultra bogataši). Uopšte je nepojmljivo da deca očekuju da će da naslede neku imovinu od roditelja, tipa kuća ili neka novčana ušteđevina ili šta ja znam šta... Tamo kad roditelji dođu do penzije, tada su otprilike i otplatili 30-to godišnji kredit za kuću, a onda tu kuću ponovo založe, uzmu novac i sa tim novcem putuju po svetu i trude se da prožive što je više moguće. Za decu smatraju da će sama sebi da zarade za život (sa kojim stavom se ja u potpunosti slažem).