Citat:
branko tod:
Citat:
mr. ako:
IPAK, nisi ti razumeo o cemu se radi. Ne pricamo o razlici u ceni proizvodnje i wholesale, vec retail. Odnosno o tome kad trgovac prodaje krajnjem kupcu, o trgovackoj marzi. Maloprodaja. I tu su marze, kao sto rekoh, u USA minimalne.
Kakvi minimalne , nemoj da te lažu. Firma kupi robu od mene i prodaje je u svojoj internet prodavnici za 120 % više.
Ne pricamo o specificnoj robi, vec robi siroke potrosnje, kucnoj elektronici, tj. uradi sam alatu itd. Nemoj porediti pancir - vrlo specijalna roba, specijalne namene - sa fenom.
Citat:
2012:Mislim da si ovo napisao napamet po sistemu "sta je babi mili, to joj se i snilo". Nema ogranicenja koliku ces marzu staviti, to primarno zavisi od konkurencije na trzistu i tu nema osnova da se poziva drzava da se mesa u nesto sto nije njen posao. Isto tako drzavi odgovara da je sto je moguce veca marza ili prodajna cena jer ce tako naplatiti veci porez. Drzava se jedino stara da nema monopola na trzistu (osim ako nije drzavni monopol) i da nema kartelskog dogovaranja cena. Sve drugo je "balans" potraznje i ponude.
Ne razumem svrhu ovog pasusa jer si ga uglavio posle mog citata, a veze nama sa njim... jer:
Nisam nigde rekao da postoji ogranicenje koliku ces marzu staviti, vec sam naveo neki najcesci raspon za doticnu vrstu robe.
Nisam nigde rekao da marza ne zavisi od konkurencije, vec je upravo suprotno - nizak procenat marze koji sam naveo je
zbog konkurencije.
Nisam nigde pozivao drzavu da se mesa u oredjivanje marze, jer to regulise trziste.
Citat:
2012:U vezi ovoga sto si gore naveo, a sto apsolutno netacno, postavio bih ti jedno pitanje. Ako trgovac ide sa 1,5 - 3% marze kako ti tvrdis, kako onda da 30% ili 50 % popusta?
Ovo gore sto sam naveo jeste tacno, jer je u pitanju cut-throat market i ide se sa minimalnim marginama... A popusti mogu biti iz vrlo razlicitih razloga - od oslobadjanja od zastarele robe, oslobadjanja skladista tj. inventara, borbe s konkurencijom, do prodaje bez ikakve zarade, pa i sa minusom. Iznenadjuje me da nikad nisi cuo da je bolje da vratis bar pola ulozenog nego da ne vratis bas nista i da ti je kapital zarobljen u robi. :D Ako imas jos takvih pitanja, obrati se deci u srednoj ekonomskoj.
Citat:
2012:Da probam da ti objasnim kako to funkcionise kod ozbiljnih trgovaca.
Radio sam jednu aplikaciju koja bi mogla da se povede pod BI, a koja je trebala da radi sledece. Unosi se cena proizvoda sa nekom marzom koju zelis, znaci definira se maksimalna cena koja je konkurentna na trzistu, onda se prati i proracunava dinamika prodaja i ostvarena zarada, ako je dinamika dobra onda se nista ne dira, ako prodaja pocne da stagnira, preracunava se procenat prodate robe i ostvarena zarada i onda se postepeno smanjuje marza ili spusta cena robe i opet se prati i preracunava i tako dok ne prodas. Na mnogo proizvoda startuje se sa 150% marze.
Ne znam kakva ti je ta sto bi mogla da se
povodi pod
BI, ali to sto si radio jednu aplikaciju, ne svrstava te u znalce... :) Ipak, ovo sto opisujes, jedan Amazon koristi vec deceniju+, nije to nista novo, niti si ti napravio killer app. :D
Na mnogo proizvoda se startuje i sa minimalnom.
Kad smo vec kod Amazona, oni idu takodje sa minimalnim marginama kao sto sam naveo, njihovo je 2.5% ili manje, a na payment procesing otpada negde oko 2-2.5%.
Takodje recimo Overstock.com ima oko 2% margine. Sigurno bi Patrick Byrne i njegovi shareholderi voleli da imaju tih tvojih 150%, ali se nisu setili. :D
- Il n'est pas important qui, importe c'est quoi!
Re: Bezobrazne marze trgovaca
Re: Bezobrazne marze trgovaca
