|
cozmo_im
Ivan Miladinovic
Direktor svemira i galaktickih
postrojenja
Zemun
Član broj: 31495
Poruke: 5566
82.117.196.*
|
"Ipak nešto muti tu sliku. Čitam vesti pa ne mogu da sve saberem. Načelnik protiv vazduhoplovstva, dobro to mi nije strano. Predsednik, premijer, ministri, političari analitičari, penzionisani generali-piloti. Svi daju komentare, raspituju se ko su lica u komisiji, ko da je to u ovom trenutku bitno, pozivaju na odgovornost, procedure, ko bi šta uradio, svi govore, a niko ne zna o čemu i zašto, šta je uzrok, šta je problem, a šta je rešenje. Gungula, ali hajde da raspetljavamo pa da vidimo gde ćemo stići.
E sad, hajdemo dalje da pričamo o procedurama, da vidimo šta smo sve zaboravili, a treba se setiti. Idemo u nazad. Ako ćemo pravo, u oktobru prošle godine, bila je kiša, oluja, civili na Surčin nisu sletali, i svi ste bili ponosni na nas. Tada niko nije raspravljao da li su vremenski uslovi složeni ili nepovoljni, a mi smo poleteli, znali smo kako i kuda, da bi smo bili ponos i sebi i narodu i vama koji sada hoćete da smenjujete.
Da, „maj“, tada je bilo ili, ili… mi smo i tada razmišljali o procedurama, stalno razmišljamo, to nam je posao, ali tada je bilo samo jedno bitno „Niko te ne tera. Da li smeš ili ne smeš? Da li možeš ili ne možeš? Da li mora ili ne mora?“.
Da, ne moramo da idemo ovako drastično gospodine načelniče, vežba Srem, vežba ova, vežba ona, svaki put je bilo na ivici, ali smo odradili profesionalno, pošteno, sigurno, muški, najbolje što znamo, iz sve snage, i bilo je dobro, i izvukli smo maksimum iz onoga s čim raspolažemo, što je još ostalo. Zašto ste se ljutili kada nismo doleteli na vežbu kod Sente? Pa bila je magla, može i po magli, ali ako imaš s čim, mi nemamo. Tada je bilo niste hteli, niste smeli, setite se i ovoga kada pozivate na smene, nije bilo davno.
Hajde, dalje da se setimo. Ko su general Ranko Živak i general Predrag Bandić. Za generala Bandića se priča da je heroj, ali niko ne zna njegovu pravu vrednost. U maju, kada su bile poplave, kada niko nije bio spreman, nismo ni mi bili. On je taj koji nas je najbrže organizovao, kreirao je sistem u hodu, u trenutku, i sve je proradilo. On je stajao iza svih heroja iza svih života koje smo spasili. I znate šta je najčudnije, možeš uvek da ga pozoveš i da mu kažeš „Bane problem je…“ i da već znaš odgovor „Izdrži, rešavamo… “. Koliko mi takvih ljudi imamo, pa da možemo jednog takvog da žrtvujemo. Ko izađe i kaže idemo. Ko izađe i kaže ja sam. Hajde, da ga sad razapnemo. Izgleda da je u ljudskoj prirodi da najbolje među sobom razapnu pa da im se posle klanjaju. Kao da je to neki kompliment.
Hajde da se setimo još nečega. Komandant vazduhoplovstva je predvodio vazduhoplovni ešalon u oktobru mesecu. Nije sedeo na bini, već je stavio kacigu, rekao „momci zamnom“ i poleteo u oluju, bila je u pitanju čast nacije, i to je po proceduri. Koliko mi imamo komandanta koji komanduju „zamnom“, pa da tek tako smenimo jednog?
Kada se već otvorio problem vazduhoplovstva, ili hajde da uzmemo samo traganje i spasavanje pa da nađemo neke odgovore. Na primer, zašto od maja 2014. do marta 2015. nije bilo para za oluk na zgradi eskadrile pilota heroja, a kamoli za složene sisteme na vazduhoplovima, ili ne daj bože ceo vazduhoplov? Zašto u zadnjih osam godina, na počeku svake godine, prvo ćemo uložiti dvadeset miliona, pa deset miliona, pa pet miliona, pa milion, pa onda nema para? I svaki put isto. Gde su otišle pare koje su trebale biti uložene u tehniku za traganje i spasavanje i zašto? Znači bilo ih je, samo je problem administracija, politika i interesi. Evo opet mogućih poplava. Opet će nam žene i deca visiti sa konopca, samo zato što je to sigurnije nego da ostanu tamo gde su bili. Živo me interesuje ko su mangupi koji će da sednu u vruće stolice komandanata u našem vazduhoplovstvu kada ove sadašnje smenimo.
Najiskrenije bih zamolio da sačekate i da nas malo ostavite na miru. I danas su bile sahrane. I danas smo istraživali šta se dogodilo, ljudi rade posao, i nije to ni lako ni tek tako. Ako je nekome u interesu da otkrije činjenice to smo mi. To je sastavni deo naše profesije i to je ono što dugujemo tragično poginulim kolegama, njihovim porodicama i na kraju sebi i svojim porodicama.
Ukoliko pak iskreno želite da pomognete morate i sami da prihvatite činjenice. Ovo je naš posao i samo mi znamo da ga radimo i znamo šta treba uraditi, šta treba izmeniti. Mi ćemo saznati i šta se dogodilo i reći ćemo šta treba uraditi, izmeniti i ako treba, koga smeniti i zašto. Niko to drugi ne može da uradi umesto nas. Pa ako je i neko pogrešio treba saznati i zašto, a ne odmah kidati glave. Tako rade pametna vazduhoplovstva u pametnim zemljama.
To pak što treba menjati, mi to ne možemo bez podrške, to treba uraditi odmah, što pre, jer u vazduhoplovstvu ne možeš štedeti, ne možeš čekati, uvek stigne na naplatu. U vazduhoplovstvu nema luksuza i ništa nije jeftino i prekinite više da pričate da nema para, jer ako nešto sada ne promenimo vrlo brzo će biti i previše kasno i previše skupo. Sada nam treba par meseci da prevedemo sistem na moderniju sigurniju tehniku, a ako budemo propustili priliku neće biti dovoljno ni par decenija. Tu ne može da se stisne pauza, da se parkira, podigne na klocne i sačekaju bolji dani. Tehnika se kupuje parama, a ljudi vremenom, a mi više ni vremena nemamo. Ne možemo ljude konzervirati za neka bolja vremena.
Ukoliko pak ne želite, ostavite nas da se borimo i ginemo časno, pa dokle izdržimo. Nemojte nas ni tapšati po ramenima, ni gaziti. Niti nam je to potrebno, niti smo to zaslužili.
|
Re: Pad vojnog helikoptera
