.
Bata: Gde ti je tetka?
Štefica: U Bosanskoj Krupi!
Bata: Odlično. Ne volim da mi se tetke muvaju ovde po stanu dok radim. Studiraš?
Štefica: Ne!
Bata: Odlično. Ne volim devojke koje studiraju.
Bata: Kar.ću te, izistinski, bez foliranja, ka.aću te dva sata u cugu, ma kakvi, ka.aću te celu noć dok ti ne dođe tetka iz Bosanske Krupe, važi?
Štefica: Dobro.
Bata: Znači, nema frke. Imaš cigaru? Tako, a sad ću da te ka.am. Skidaj se.
Štefica: Ne.
Bata: Dođi. Da se nisi možda ukenjala? A? Pa ti treba da znaš da ja nisam nikakav siledžija. Ja poznajem žensku dušu. Ima samo da vičeš: „To, to, to“, da padneš u nesvest i da me moliš da se ne zaustavljam. Takvi smo mi Srbi.
"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"