Citat:
Shadowed:
Citat:
bananaphone:
@Shadowed - bez pomoci roditelja si ziveo sa 200-220e? Rentao stan i kupovao hranu odecu i obucu, placao rezije itd?
E, pa ne mozes da rentas stan u toj situaciji :) Rentao sam sob(ic)u. Rezije su bile ukljucene u cenu. Hranu sam kupovao, odecu koristio koju sam imao od ranije, obucu menjao kad sam morao.
Edit: Nisu bile 90-e vec malo posle njih.
I ja sam isto. Nije nemoguce.
Samo sto nije bilo devedesete, nego 2005-2008
plata 20000 din + prevoz za koji se ne secam koliki je bio.
Biciklom isao na posao pa mi je prevoz ostajao sto mi je znacilo.
Placao sam kiriju 80E u nekoj modifikovanoj garazi, jer nisam mogao u sobi kod nekih ljudi, pa sam radije izabrao tu skoro pa šupu.
Za net sam prvi dan zakucao na komsijina vrata i pitao da delimo po pola, i o mom trosku razvukao kabal.
Struja mi je bila nesto jeftina, posto sam imao neko kontrolno brojilo pa sam placao samo koliko potrosim.
Plin me zaklao zimi.
Hranu sam imao u kantini na poslu, pa bih jeo udarnicki.
Pri tom sam i studirao. Bio sam na budzetu, ali sam imao troskove oko ispita, produzenja apsolventskog staza, knjiga i slicno...
Nisam cesto izlazio u diskoteke i slicno, ali bih visio po parkovima i trgovima sa drugarima, i pili smo iz dvolitre.
Posteljinu, escajg, posudje, i takve stvari sam uzeo od mojih. Garderobu, obucu sam retko kupovao, nosio sam godinama jedno isto, dok god nije pocepano.
Prao sam garderobu rucno u tus kabini.
Kad mi se pokvari zub i slicno, nisam isao kod privatnika, nego u drzavnu ustanovu.
Dinar od mojih nisam imao niti sam tražio.
Pa i taj bajs koji pominjem sam kupio na nekoj akciji za 6500 din, da ne bih isao peske na posao po 45 min.
Čak sam bio jednom i na moru :D. Ne sa mojima sa PMF, nego nekim drugarima koji su studirali Višu informatičku, pa su učestvovali na višijadi i prošvercovali me. Dao sam 20E za bus, i imao još 20 za trošak.
Secam se da sam imao neke koverte u koje bih odlagao kad legne plata, tacno za sta treba u toku meseca. I pored toga 4 koverte u koje sam stavljao tacno se secam po 1500 din.
I kontrolisao sam se da ih otvaram samo ponedeljkom. Znaci ako u toku nedelje potrosim svih 1500 din, jbg gladujem ali ne pipam kovertu sledecu do ponedeljka.
Frka je bila kad iskrsne nesto vanredno poput patika, grip, sad se i ne secam, ali znam da kad tak onesto normalno iskrsne, "zakolje me", pa mi treba 2 meseca da se oporavim.
Tamo nismo ni spavali puno, a i spavali smo naizmenicno. Za klopu sam na foru u restoranu sa njima, niko me nista nije pitao. onih drugih 20E je bilo za alkohol :)
I taj period zivota nikad ne bih menjao za sigurnost u kuci sa mojima.
Nije bilo lepseg osecaja, nego kad se vratim sa posla iz druge smene, otkljucam stan, onaj miris da nije proluftirano od jutros. Tisina. Zuji samo frizider. Istusiram se, sednem za komp, ukljucim IRC Krstaricu/Serbian Cafe i ES.
Kasnije sam poceo malo da servisiram, preprodajem komponente, instaliram ljudima sta treba, pa sam imao i neki dinar vise. A i 2008 mi povecali platu na 24000 :D.
2009 se i ozenih, nije radila, mladost-ludost ali nas je poterala sreca da je nasla posao pa smo se preselili u malo normalniji stan, jer sam ovde navukao neke boleštine od kondenzacije na zidovima.
I ono... nije mi bitno ako mi ne verujete :D. Ali evo mi osmeha od uveta do uveta dok pišem ovaj post.
[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 28.04.2018. u 22:35 GMT+1]
Re: Kako pobediti oca koji vređa?
Da dodas malo ljubavnih zapleta, borbu Dobra i Zla , uz par preokreta , pa da Prodas to Turcima , za Seriju , pare da im maznes 
