Koji telefon da kupim, Asus Zenfone ili Motorolu moto g?Citat:
Ti dečko ne znaš ništa. Prvo ne znaš u kojoj sam trenutno vremenskoj zoni, zatim ne znaš da li uopšte imam suprugu i živim sa njom, a sem toga ne znaš ni da li se možda ja i supruga ne krešemo u trojci sa azijatkinjama. Svet je daleko složenije i raznolikije mesto od onoga što ti možeš da vidiš i zamisliš dok gledaš te tvoje uvrnute sličice što linkuješ po svim temema.
Mene uopšte ne zanima piščev privatni, lični, intimni život. Mene zanima kako je u mojoj glavi moglo da dođe do takvog karambola kada sam pročitao ovaj post. Dakle, meni se pročitano uopšte, ali uopšte ne uklapa u sliku o piscu koju sam stvorio na ovom forumu. Ok, neko će reći(s pravom) da ga nisam ni mogao dobro upoznati na forumu. Jeste, baš je tako, ali ima ljudi i događaja koji su me u rl doveli u sumnju, tj. u preispitivanje sopstvenog pogleda na ljude. Prosto rečeno, ponekad mi kvrcne koliko je moj mozak ograničen šablonima, očekivanjima, kalupima koji vrlo često ne moraju imati nikakve veze sa stvarnim životom. Ne mogu se sada setiti konkretnih primera, ali mislim da ste razumeli šta hoću da kažem. U stvari mogu.
Primer prvi. Letnje vreme, patrola saobraćajne policije zaustavlja vozila. Iz skoro novog bmw-a serije pet izlazi čovek u šorcu i opancima. Gledam i hm, nije baš da ne verujem, ali se pitam o čemu se radi.
Primer drugi. Upoznajem osobu. Nije bitan kontekst našeg upoznavanja i druženja, ali posle nekoliko dana saznajem koji je muzički ukus te osobe i shvatam da mi mozak kuva, jer sam ja u glavi stvorio poptuno drugu sliku te osobe.
Primer treći. Opet upoznajem osobu. Akademski obrazovan, ne mala postignuća u nauci, radi na fakultetu. Možete li da shvatite moje zaprepašćenje odevanjem te osobe? Farmerice sa buvljaka, džemper nađen u kontejneru, cipele hahaha. Ne, uopšte ne mislim da bi profesor univerziteta ili neko blizu te pozicije trebalo da prati modne trendove, potpuno je nebitno što je ta odeća toliko jeftina da se jeftinija ne može naći, ali toliko odsustvo ukusa i stila, pa to je za priču. Zadržaću se na ovom primeru još. Meni je potpuno jasno da mnogi koji se posvete nauci, nemaju ni volje, ni vremena da se bave tricama i kučinama kao što je spoljašnji izgled i garderoba. U toj nekoj zanesenosti, čak su i simpatični. Međutim, primer koji sam naveo se uopšte ne uklapa ni u navedenu simpatičnost. Ne znam kako bih ga nazvao.
Primer četvrti. Bivši ministar beskućnik. Ne ne, definitivno ne mogu da verujem, da čovek koji je nekada bio ministar, bar u jednom mandatu, u datom trenutku može postati beskućnik, da spava na klupi u parku, nema šta da jede itd.
Da li se i vama događa da vam mozak prokuva, da vas život iznenadi na neki neobičan način i servira ono što ne očekujete? Koliko je čvrsta vaša slika sveta? Da li je ona jednostavna, lako opisiva, razumljiva, konzistentna? Evo još jednog primera. Davno sam gledao onu seriju CSI. U jednoj epizodi, jure kriminalca(ubicu, šta li je ne sećam se) koji je mlad, neobrazovan, siromašan, živi u nekom brlogu, dakle na (društvenoj)margini. Ništa čudno, reći ćete. A ako vam kažem da čita Hajdegera?
Koliko nas naša spoznaja zavarava, naročito kada na osnovu ispravnog uvida u deo ili delove nečega, donosimo zaključke o celini? Koliko puta taj zaključak bude pogrešan, šokantan ili kontradiktoran? Možda je ovde bolje reći samo "kontradiktoran".
Verujem da sam bio jasan.
