Nije samo tu na autoputu, poginulo četvoro i na putu Svilajnac-Despotovac, jedan poginuo na Ibarskoj magistrali, kod Niša poginuo traktorista kad se traktor prevrnuo.
Problem je što na autoputu ljudi nemaju osećaj brzine, a većina ne zna fiziku, naročito činjenicu da energija (vozila) raste sa kvadratom brzine.
Broj kamiona koji su učestvovali u ova dva lančana sudara mnogo govori o ponašanju kamiondžija na autoputu. Iako retko vozim autoputem, svaki put su mi skratili život za koju godinu svojim ponašanjem, iznenadnim prelaženjem u levu traku, dugotrajnim preticanjima kad se u obe trake nađu dva kamiona čija razlika u brzini nije veća od 5-6km/h, dok je na magistralnim putevima, posebno na Ibarskoj, veoma čest prizor da po 3 ili 4 kamiona idu jedan za drugim branik-u-branik... jednostavno, za njih kao da ne postoje drugi učesnici u saobraćaju i briga ih kako je onima koji su u manjim vozilima od njihovog kamiona.
Sledeća slika dovoljno ilustruje takvo ponašanje, u pitanju je deonica od Ljuga do uspona uz Rudnik gde postoje 2 trake, na ovom mestu su kamioni vozili oko 80km/h (ali bi zato na krivinama usporavali na 40km/h), a ovaj lik još kreće da ih pretiče pri toj brzini. Svako trenutka sam očekivao neki karambol ako naiđe vozilo iz suprotnog smera, nakon te vožnje sam bio umoran kao da sam vozio 1000km bez pauze. Jesu nam putevi loši, jeste da kiša, sneg, poledica ili magla predstavljaju otežavajuće faktore, ali kao vozači smo u proseku katastrofa po tome koliko ne razmišljamo o posledicama.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.