Sve to stoji, ali naplata parkinga postoji i u razvijenijim i sređenijim zemljama, jer je to jedini način da imaš parking mesto kad ti je stvarno hitno da nešto završiš, kao i da se smanji upotreba ličnih automobila za svakakve gluposti (tipa da se skokne 500 metara do prodavnice, jer su došli gosti na pivo, pa da ne čekaju previše), međutim kod nas opet gotovo nigde nemaš slobodno parking mesto iako postoji i naplata i vremensko ograničenje, pa je izgleda jedino rešenje da bude npr. 180 dinara po satu u ekstra zonama, ali da se vreme naplate zaokružuje na 10 minuta, tako da za svakih 10 minuta platiš po 30 dinara.
Ovako, mnogi svesno ostanu sat vremena iako ne moraju, jer kad su već platili parking, mogu da procunjaju po prodavnicama, popiju kaficu...
Ako pričamo o tome od čijih para su urađena ta mesta za parkiranje i čijim parama je taj prostor kupljen/plaćen kako se grad razvijao, kako onda opravdati one takse za ulazak u centar Londona? Zar ti građani ne plaćaju porez i zar se njihovim novcem ne održavaju te ulice u centru Londona, a sad nekome palo na pamet da im naplaćuje ulaz?
Model naplate, zoniranja, ko je sve tu zaposlen i kako se troši novac je posebna priča, to je za neku posebnu temu, ali se slažem da ovakav sistem ne funkcioniše u gotovo nijednom gradu i da retko kad ima slobodno parking mesto tamo gde mi je najbliže da se parkiram zbog nekog posla.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.