Muškarac i žena u krevetu
Osećam se kao konzerva sardina, kaže ona.
Osećam se kao flaster, kažem ja.
Osećam se kao sendvič s tunjevinom, kaže.
Osećam se kao iseckan paradajz, kažem.
Osećam kao da će kiša, kaže.
Osećam da je stao sat, kažem.
Osećam da vrata nisu zaključana, kaže.
Osećam da će da uđe slon, kažem.
Osećam da bi trebalo da platimo kiriju, kaže.
Osećam da bi trebalo da nađem posao, kažem.
Osećam da bi trebalo da nađeš posao, kaže.
Ne radi mi se, kažem.
Osećam da te nije briga za mene, kaže.
Osećam da bi trebalo da vodimo ljubav, kažem.
Osećam da smo previše vodili ljubav, kaže.
Osećam da bi trebalo još da vodimo ljubav, kažem.
Osećam da bi trebalo da nađeš posao, kaže.
Osećam da bi trebalo da nađeš posao, kažem.
Osećam da mi treba piće, kaže.
Osećam da mi treba flaša viskija, kažem.
Osećam da ćemo završiti na vinu, kaže.
Osećam da si u pravu, kažem.
Osećam da se predajem, kaže.
Osećam da bi trebalo da se okupam, kažem.
Osećam i ja da bi trebalo da se okupaš, kaže.
Osećam da bi trebalo da mi izribaš leđa, kažem.
Osećam da me ne voliš, kaže.
Osećam da te volim, kažem.
Osećam ga sad u sebi, kaže.
Osećam ga sad u tebi, kažem.
Osećam da te sada volim, kaže.
Osećam da te volim više nego ti mene, kažem.
Osećam se predivno, vrištala bih, kaže.
Osećam se kao da bih terao do veka, kažem.
Osećam da možeš, kaže.
Osećam, kažem ja.
Osećam, kaže ona.
Hajnrih Karl
Reč Bog za mene nije ništa nego izraz i proizvod ljudske slabosti
Albert Ajnštajn
Na šta ste danas sve ravnodušni?
