Pa imate i onu priču kako je npr. Mirko Kovač (sin mađarskog doseljenika u Austriji) pokušao da kupi Bank Burgeland u Austriji za 110 miliona evra, ali ga je sprečio lokalni parlament. Navodno nije imao bankarske garancije pošto je suma trebala da bude isplaćena u ratama, a zamislite, zastupalaga advokatska kancelarija čiji je suvlasnik istovremeno i predsednik nadzornog odbora te banke.
Tako to ide sa Austrijancima, kad njima morate nešto da "prodate" (ili poklonite), zakon je na njihovoj strani, a kad treba da kupite nešto njihovo, oni će sve uraditi da vas u tome spreče. Isto važi i za nemce.
Međutim, u Srbiji će firmu radije da poklone nekim kinezima (kao što su pokušali Vršačke vinograde da prodaju maltene po ceni koja je jednaka vrednosti zaliha već flaširanog vina) ili recimo arapima (PKB, gde je i zemljište pored puta prodato po ceni kao i ono 10km udaljeno od puta, radnicima nije garantovan posao, proizvodnja će se verovatno i ugasiti, itd.).
A po meni je bolje "prodati" i domaćim tajkunima, jer kad dođe normalna vlast, to im se može oduzeti, kao što su Kariću oduzeli Mobtel. A kad nešto "prodate" kinezima, arapima i sl., možete da se slikate, tu nema više vraćanja imovine, jedino da nam je prodaju po svetskim cenama. Naravno, najbolje je bilo npr. PKB ustupiti na korišćenje udruženim poljoprivrednim proizvođačima i sl., ovako kad se jednom proda (a neko uzeo popriličan procenat da to proda ispod cene), naročito strancima, nema više nazad.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.