Jeste za onih nekoliko koji se mogu izbrojati na prste ruke - možda i jedne (npr. ako si član Ekonomskog saveta i sl., ili ako si na pravnom fakultetu, pa još sa strane advokatska kancelarija - u kojoj si samo vlasnik, a kao imaš direktora...ili si redovni profesor na medicinskom plus načelnik odelenja na klinici, i to sve regularno, dva posla i dve plate).
Sve što su neki prethodno izrekli ima smisla, ali kad je Srbija u pitanju, dovoljno je videti biografije pojedinih članova SANU (recimo, baš za matematiku, pogledajte u zadnjih 4-5 godina ko je izabran za dopisne članove i koliko ima radova u prestižnim časopisima, dok sa druge strane nisu članovi pojedinci sa mnogo jačim referencama; naravno, ima i onih koji su tu sasvim zasluženo, tako da ne treba pljuvati SANU, već sistem i način biranja, koji se svodi na lobiranje da vas neko predloži i da dovoljan broj ljudi glasa za vas - sistem koji su nam poturili posle 1945. godine, i onda gde god Udba ima većinu...).
SAD daju ogromna sredstva za naoružanje, i to je najveći izvor "legalne" korupcije (u Murovom dokumentarcu, pri poseti nekoj konferenciji dobavljača vojske SAD, kaže jedan lik da su potpisali ugovor vredan 2 milijarde dolara za nabavku konzervi, drugi milijardu-dve za sanitetski materijal...).
Dakle, vojska SAD jeste veliki potrošač, ali i pokretač privrede. Da nestane ta vojska, koliko miliona ljudi bi ostalo bez posla? Ne kažem da je to opravdano, već da to njihovo ulaganje u vojsku nisu tek tako bačene pare kao kad mi ulažemo u vojsku, a praktično većinu stvari uvozimo.
Kod njih avione proizvode non-government kompanije (tj. nije državna, ali nije ni privatna u smislu kao MS ili Google), i praktično vrlo malo toga uvoze. Pa i ako daju Boingu ili Lokid-Martinu neke milijarde, to su plate njihovih građana, ne ide tamo nekim arapima ili kinezima.
I najvažnije, ta vojska SAD je čuvar vrednosti dolara, koji bi odavno doživeo sunovrat da nije sredstvo plaćanja nafte, pa kad ne bi plaćali koliko je plaćaju, pitanje je gde bi sada bio dolar, a time i cela njihova ekonomija.
A za to vreme u Srbiji... ne možemo vojsci i policiji da obezbedimo ni uniforme - nekada je to radio 1. oktobar iz Čačka, društvena firma. Sada je sve privatizovano, cene se duvaju kao da se kupuje Boss, a kvalitet nula.
Isto tako je Mašinski fakultet u Kraljevu dobio opremu za ispitivanje dinamike železničkih vozila, vrednu milion evra, i čemu im sad ona služi kad železnicu praktično i nemamo?
Pohvale za te profesore koji se nisu predavali, već su više puta konkurisali i uporno popravljali dokumentaciju, ali šta će sad njima ta laboratorija kad nemaju šta da ispituju u njoj? OK, bolje nego da nisu radili ništa i nisu ništa dobili, ali zašto ne sredimo bar glavne tranzitne koloseke pa da nemci i turci putuju železnicom umesto autima (ranije je leti iz Beograda za Bar moglo da se putuje spavaćim kolima, dok vam istovremeno auto prevezu istim vozom, lepo se odmorite i stignete na more naspavani), ali mi ni to ne možemo.
Zašto? Zato što se ulagalo u stanove i letovališta, službene automobile u putovanja delegacija po svetu, umesto u održavanje infrastrukture.
Otprilike je u istoj situaciji i nauka.
U vreme Đelića su milijarde dinara gurnute u "Nuklearne objekte Srbije", fantomskoj firmi koja je napravljena odvajanjem od Vinče, koja je imala čak oko 160 zaposlenih, a "rukovodili" su samo sa 2 hangara i jednim napuštenim rudnikom. I šta je tu radilo 160 ljudi i za šta su primali plate?
A sa druge strane, u Institutu za nuklearne nauka "Vinča" (zašto se i dalje tako zove, kad većina laboratorija nema veze sa nuklearnom fizikom?) nemaju novca za osnovne hemikalije i druga sredstva za istraživanja, a mogli su ležerno sa 10-ak dodatnih zaposlenih da se brinu o ta dva hangara.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Registrovani: 7 ( Ivan Dimkovic, daca80, Miroslav Cvejić, ybeelsec, branko tod, Nebojsa Milanovic, uart )
Re: Nešto ipak, u Srbiji ide na BOLJE
