Da se nadovežem na ovu diskusiju od pre nekoliko poruka, o smislu postojanja šahovskih problema, budući da se poluozbiljno bavim problemskim šahom (objasniću u nastavku na šta mislim pod „poluozbiljno“).
Svi koji tvrde da bavljenje šahovskim problemima ne podstiče napredak u igranju šaha — sasvim su u pravu. Međutim, problemi su „svet za sebe“ (što neko već i reče), ljudi koji se njima bave smatraju ih čak jednom vrstom umetnosti, i time se bave jer to vole a ne zato što žele da poboljšaju svoje igračke sposobnosti u šahu. Nema mnogo logike reći „šahovski problemi su besmisleni jer ne pomažu u igranju šaha“ — to bi bilo bukvalno isto kao kad bi neko rekao „umetničko klizanje je besmisleno jer ne pomaže u igranju hokeja na ledu“ (dakle, može neko da voli hokej a ne voli umetničko klizanje, ili obratno, ili da voli obe stvari, ili da ne voli nijednu — ali svakako nema mnogo smisla osporavati svrhu postojanja jednog od toga dvoga jer ne pomaže za ono drugo; nije ni očekivano da pomaže, u pitanju su nezavisne stvari).
Svi učesnici ove teme sigurno znaju za FIDE rejting listu, kojom se meri trenutna igračka snaga nekog šahiste. Međutim, mnogo je manje poznata činjenica da postoji i još jedna lista, zasnovana na vrlo sličnim principima, kojom se meri trenutna snaga nekog problemiste u rešavanju problema! Takođe se održavaju svetska prvenstva u rešavanju problema, prebacivanjem određenih normi osvajaju se titule (velemajstor rešavač, inter-majstor rešavač, FIDE majstor rešavač) itd. Dakle, paralela sa „pravim“ šahom je očigledna, ali takođe je očigledno da problemisti „žive svoj život“ i tu im je lepo, nemaju neke ambicije oko igračkog šaha. (Dodatno, zanimljivo je napomenuti, vrlo je redak slučaj da neko ima iole pristojan plasman istovremeno na obe pomenute rejting liste. Ovo je takođe očekivano: bilo kakav ozbiljniji uspeh na bilo kojoj od te dve liste zahteva ozbiljnu posvećenost, rad, trud... — i svako se posveti ili jednom, ili drugom, baš kao što su praktično nepostojeći primeri ljudi koji su vrhunski sportisti u dva različita sporta.)
E, a ko sastavlja sve te probleme? Pa sastavljaju ljudi koji to vole da rade, ko drugi.
No, šalu na stranu, tu zapravo postoji malo razvijenija mašinerija nego što možda izgleda. Postoje specijalizovani časopisi koji se bave šahovskim problemima, u njima ljudi objavljuju svoje probleme ali i ne samo to nego i pišu raznorazne članke (neretko i sa dvocifrenim brojem strana) gde se analizira neka tematika u vezi s problemima itd. (Dakle, problemi koji vidite po novinama i sl. najverovatnije nisu bili sastavljeni s ciljem da popune tu stranicu u tim novinama, nego su objavljeni na nekom „predviđenijem“ mestu, a onda preštampani u novinama.) Postoje raznorazne manifestacije na kojima se okupljaju problemisti (najveća je svakako Svetski kongres šahovske kompozicije, koji se održava jednom godišnje počev od 1956. i stalno menja mesto gde se održava, dosad je prošao kroz manje-više sve krajeve sveta). Postoje turniri u sastavljanju problema na kojima se potom biraju i nagrađuju najlepši pristigli problemi (po oceni unapred određenih sudija) koji odgovaraju zahtevima turnira. Postoji čak i Svetsko prvenstvo u komponovanju šahovskih problema, koje se održava na tri godine. I pritom, to nije tamo neko levo prvenstvo koje organizuje tamo neko nebitan, pomenuti kongres ne organizuje tamo neka šačica entuzijasta, nego se sve dešava (naravno, uključujući i one rešavačke stvari iz prethodnog pasusa) pod okriljem ni manje ni više nego FIDE! Pa ako oni priznaju šahovske probleme kao smislenu granu bavljenja šahom, valjda onda znaju najbolje.
Gde sam ja u svemu tome? Što se tiče onog rešavačkog aspekta — nigde. Zapravo i ne volim nešto posebno da rešavam probleme, a još manje bih imao želju da učestvujem u nekom zvaničnom rešavačkom takmičenju. (Mogao bih se samo izblamirati tamo jer, rekoh upravo, bilo kakvo ozbiljnije bavljenje time zahteva vrlo aktivno „treniranje“ i ulaganje dosta vremena, truda, pa i novca. Pritom, niko ko se time ozbiljnije bavi sigurno ne živi od toga — nema tu baš nekih para da padaju s neba — već svako ima svoju profesionalnu karijeru u nekoj drugoj sferi, a ovo onda zauzima vrlo značajan deo njegovog preostalog vremena. Dok meni odgovara da mi u životu neke druge stvari budu iznad problema na listi prioriteta, a onda za probleme šta ostane, ostane.) No, u sastavljanju problema se već malo više pronalazim. (Inače, za razliku od onoga što sam rekao o retkosti istovremenog igranja šahom i bavljenja problemima, između rešavanja i sastavljanja problema nije tako velik jaz. Ima ljudi koji su aktivni i u jednom i u drugom, ali ima i onih koji su koncentrisani na rešavanje a na sastavljanje znatno slabije, ili pak obratno.) S vremena na vreme sastavljam neke probleme, pa učestvujem na nekom turniru s njima ili ih pošaljem u neki od tih specijalizovanih časopisa (a jedan od problema mi je čak kasnije bio preštampan u „Politici“
). To sve u vrlo neregularnim intervalima, u skladu s onim što malopre rekoh o listi prioriteta (pomenute manifestacije takođe uglavnom ne posećujem, mada jesam jednom bio na Kongresu; doduše, na svetskim prvenstvima gledam da redovno učestvujem). Pritom su mi „uža specijalizacija“ tzv.
vilinji problemi — to su problemi u kojima postoje razni modifikovani uslovi (u pogledu pravila kretanja figura, postojećih tipova figura, oblika table...); tek to je beskorisno za napredovanje u igračkom šahu, očito.
Ortodoksnih problema (onih koji se zasnivaju na „klasičnom“ šahu) imam tek toliko da se mogu nabrojati na prste, a naročito ne volim dvopoteze (ni da vidim, ni da sastavljam, dvopotez nemam sastavljen nijedan; ovo je zbog toga što je u dvopotezima često velik akcenat na tome da pozicija bude tehnički „najzategnutija“ moguća, dok su meni mnogo zanimljivije neke nove kreativne ideje koje su zastupljenije u drugim kategorijama).
Inače, zanimljivost je da se može reći da je Srbija kao zemlja generalno vrlo uspešna u ovoj oblasti, i naši problemisti su vrlo cenjeni u svetskim okvirima. Navešću samo jedan primer (a ima ih dosta, nego sam već ionako dosta odužio). Na poslednjih 7 svetskih prvenstava u komponovanju (tj. za poslednjih 20-ak godina) naš čovek, Marjan Kovačević, četiri puta je bio šampion i tri puta vicešampion baš u kategoriji dvopoteza! (Ja sam na poslednjem svetskom prvenstvu bio 40. u kategoriji vilinjih problema, što mi je, što bi se reklo, puna kapa, s obzirom na (ne)ozbiljnost s kojom pristupam svemu ovome. Naravno, treba istaći da ovo nije ni blizu uporedivo npr. s tim da je neko 40. na svetu u igranju šaha. Sledeće prvenstvo se održava 2022, videćemo da li ću na njemu popraviti ili pogoršati svoj plasman. S tim što tu planiram da učestvujem takođe i u kategoriji retroanalize, pa sam i za to krenuo da polako spremam materijal, bez pritiska, pa kako ispadne, ispadne.
)
Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.
Re: Šahovski problemi i rešenja
Registrovani: 0 ( 0 )
