Čitava ova dešavanja oko jedine nam planete me neodoljivo podseća na legende (i delimično arheološki potvrđene priče) oko Uskršnjih ostrva.
Pleme se doselilo, lepo živeli, a onda su počeli da previše eskploatišu šume i međusobno ratuju. Dok se nisu poubijali u tolikoj meri, i posekli drveće u tolikoj meri da im više nije bilo spasa.
Tako, danas, neumereno trošimo foslina goriva, neumereno se seku šume u Africi, Brazilu, Rusiji .... Kraj se vidi, i on je jasan, ali svaki pojedinac misli "daj da ovo iskoristim dok mogu pa da se oćarim".
Proizvode se ogromne količine hrane, pri tome se troše ogromne količine goriva (nafte) ...
Ljudski rod uživa u blagodetima od svega par hiljada godina, u kojima eto, nije bilo veće vulkanske kataklizme.
Jedna velika erupcija, svega par godina zamračenog neba (zbog pepela u višim slojevima atmosfere) - i eto planetarnog pokolja ljudske rase za ono malo preostalih resursa i hrane. Možda i nuklearni rat, uz neizbežnu radijaciju i mutaciju gena.
Onda, će, naravno, posle oko milion godina planeta da ozdravi, da se zaceli.
I sve će biti po starom, osim ove jedne, glupe, vremenski kratke (0,01 milion godina) anomalije ekspanzije ljudskog roda.
[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 05.10.2020. u 11:45 GMT+1]
OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji