Ma jašta, a ovi u Rimu sve to vreme išli u drvenim sandalama, nosili pocepanu odeću i krune od trnovitih grančica.
Oni bar ne glume nešto pred narodom, nego lepo platiš i dobiješ oprost greha (indulgencija). Kod nas kao ne treba da platiš za takve stvari, ali krštenje, venčanje, sahrana, sveta vodica, koja parica na ikonu... negde 50€, negde 100€, negde 100 dinara, nakupi se.
Stvar je u tome što u nekim manastirima, kao npr. u Žiči, možeš da uplatiš za sve ove aktivnosti neku mnogo manju sumu i dobiješ papir da si Crkvi platio šta treba.
Sećam se jedne emisije u kojoj su postavljana i pitanja gledalaca, i bilo je pitanje zašto svima traže najmanje 50€ za krštenje (ako daju više, daju, "sreća im pevala"), kad ima ljudi koji ne mogu da odvoje toliko. Odgovor sveštenika je bio "šta je 50€ u poređenju sa onim što se dobija krštenjem!"
Dakle, sama Crkva, odnosno mnogi pojedinci koji predstavljaju tu Crkvu, odredili su novčani ekvivalent za "svete tajne" koje po njima nemaju cenu, tj. vrede više nego bilo šta materijalno. Pa kad je tako, zašto su onda odredili da neka "sveta tajna" vredi 50€ i da li to znači da su oni tu "svetu tajnu" praktično obezvredili?
A da ne komentarišemoto kako se sveštenicima daje "blagodat" od strane vladika da mogu prodavati ove "svete tajne" vernicima. A suštinsko pitanje je da li vladike imaju tu moć da nekom drugom daju tu blagodat, jer je pitanje da li je i sami imaju, a onda bi sledeće pitanje bilo KO u stvari ima moć da prenosi tu blagodat na druge? Da li je to vladika sa titulom koju je dobio (uglavnom je uslov akademsko usavršavanje na verskim univerzitetima, često u inostranstvu, a mnoge naše vladike su čak doktorirale u Vatikanu, a to nema 1% veze sa duhovnošću niti pomenutim blagodatom), ili je možda nekih monah pustinjak koji je možda duhovno sebe dovoljno uzdigao da poseduje tu blagodat - ali, opet, KO će to da utvrdi?
U nekim drugim religijama, npr. u budizmu, starešina manastira je najduhovniji od svih, i on lično određuje svog naslednika, tako da se na taj način može sprečiti degradacija i duhovni pad. Ako se sticajem nekih okolnosti (starešina iznenada umre ne imenujući naslednika) izabere starešina koji nije dovoljno duhovan, može dalje biti problem da u budućnosti na mesto starešine manastira dođe neko ko je zaista duhovan.
Kod zapadnih religija je mnogo gora situacija, jer se verski lideri biraju GLASANJEM, pa uglavnom prevlađuju lični interesi onih koji glasaju, a ne to da li su kandidati dovoljno duhovni i da li poseduju pomenutu blagodat. Ovde čak i ako je npr. patrijarh najduhovnija osoba od svih monaha, ne postoje garancije da će sledeći patrijarh biti takođe najduhovnija osoba, jer se bira glasanjem onih koji u većini slučajeva ne spadaju ni u nekoliko stotina najduhovnijih pripadnika određene crkve.
[Ovu poruku je menjao mjanjic dana 16.01.2021. u 21:15 GMT+1]
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.