Re: Da li Bitkoin ima smisla?Citat:
BuzzLightyear:
Ako Dafiment banka nije bila besmislena sve dok su ljudi verovali, onda u redu, nije ni bitkoin besmislen.
Ako Dafiment banka nije bila besmislena sve dok su ljudi verovali, onda u redu, nije ni bitkoin besmislen.
Da l besmislena il ne, Dafiment banka je bila prevara od početka, zato što se za Ponzijevu šemu znalo i ranije, prevara jer se zna da kad dođe do iscrpljivanja baze sistem mora da se završi, nije bila besmislena za Dafinu, i Slobu i mali broj onih koji su se prvi priključili, i još manji broj onih koji su se na vreme izvukli, a ni za sve ostale jer su naučili nešto novo, što su već znali, da nema leba bez motike.
Kod bitkoina za početak nemaš Dafinu, nemaš u koga da upreš prstom, ako su svi učesnici podjednako vlasnici mreže, i proveravači iste, bar u teoriji, decentralizacija je jedna od ideja, tako da se vrednost ne diktira, tj. ne može da se diktira iz nekog centra, u teoriji. U praksi ako sam dobro razumeo ko ima malo više može ponešto da diktira, puštanjem ili povlačenjem sa tržišta.
Citat:
Idemo na Gej ostrvo.
Jupiiii! A Jordane, šta je to Gej?
Citat:
Recimo da je ostrvo čuveno po krompiru.
Ne recimo.
Bradzorf u svojim komunističkim stremljenjima kad hoće da dokaže da ni novac ne treba, a kamoli privatno vlasništvo, on konstruiše primer gde se riba menja direktno za hleb, pa tvrdi da mu batinom objašnjavaju da mu treba novac, i on pod silom pristaje da preda ribu za papiriće. A ako na ostrvo uvede bar mleko, i meso, i trećeg stanovnika morao bi da zaključi da mu je lakše da pošalje školjke ekvivalent vrednosti, koje lako staju u džep, nego da svaki put tegli ribu.
Tako i ti, ostrvo je čuveno po krompiru, i dođe Nakamoto, i ne zna se kako, ali najverovatnije batinom "nauči" stanovnike da trguju paprikom, i pokupi im sve krompire, dok oni bez mnogo razloga gledaju u malu količinu paprike koja im je ostala.
Citat:
Jednog dana dođe Nakamoto koji ima relativno mali tovar paprika. Cilj mu je da napuni brod krompirom. Stanovnici Gej ostrva nikada ranije nisu videli papriku. Nakamoto nauči urođenike kako da koriste papriku za trgovinu. Način na koji ih je naučio nije toliko bitan. Suština je da u urođenici počeli da cene papriku, ali ne zato što je paprika hrana, već zato što su verovali da će moći da je prodaju za više krompira nego što su je platili. Nakamoto je pustio u opticaj veći deo svoje paprike i zadržao nešto malo za sebe. Kreće trgovina i u jednom trenutku samo jedna paprika dostiže cenu koja odgovara ukupnoj proizvodnji krompira celog ostrva! Dolazi do zastoja u trgovini i efektivno dobijamo preraspodelu krompira između stanovnika Gej ostrva. Velike količine krompira završile su u rukama malog broja ostrvljana, dok većina poseduje malu količinu paprika sa kojom ne zna šta da radi. Sve vreme dok je cena rasla, Nakamoto je punio brod krompirom i otplovio mnogo pre nego što je došlo do zastoja u trgovini.
E pa sad, takvi kao Nakamoto onda uvek moraju da imaju brod spreman za exspres plovidbu :) Rekao sam krompir - paprika kad si ti pitao imam dolar ubedi me da kupim bitkoin, tante za kukuriku, platežno sredstvo za platežno, novac za novac, roba za robu, neko ko ima krompir hoće da menja deo tog krompira za papriku jer želi da se raznovrsno hrani, nema potrebe za preteranim ubeđivanjem, želi sam od sebe. Pa pretpostavljam ako neko ima višak dolara sa kojim ne zna šta će, može deo da menja za bitkoin, ako propadne dolar ostaće mu bitkoin, i obrnuto.
A na ostrvu je prošlo dosta vremena, pošto ni školjke, ni kamenčići nisu zadovoljavali potrebe, neko je počeo da kuje bakrenjake, pa srebrnjake, pa zlatnike, pa papire, pa digitalne obrasce, a Nakamoto je rekao: Prošetaću ja još malo po ostrvu, i našao meteorit, i rekao sebi: Ja ću ostrvljanima da predložim da od ovoga kujemo novčiće, kad god je neko kovao od gvožđa imao je potrebu da nakuje još više, đa da bi priuštio nešto što nema, đa da izgradi auto put, a inflaciju je izazivao trenutno, a auto put se sporo, mada temeljno, otplaćivao, ali inflacija je ostajala, a stanovnika ima sve više - opravdanje da se kuje više, a gvožđe se sve vreme kopa, i topi, i kuje, i tako imamo neprestanu inflaciju. Meteorita sa ovim sastavom ima samo jedan, i ograničena količina, lepo sjaji pa je lako prepoznatljiv, ako od njega iskujemo novčiće, i usvojimo ih kao sredstvo plaćanja, nikad više neće biti inflacije, jer nikad više niko neće moći da iskuje još, jer još nema, nego samo taj jedan meteorit od par kubika.
Tako zboraše Nakamoto, nemajući pojma kako će se stvari dalje razvijati, i da će jedan novčić od meteorita vredeti jednog dana 40.000 bakrenjaka, sa mnoštvo inflacija i deflacija u međuvremenu.
Nemoj da pricas?
