Pa imaš decu koja idu u srednju školu i stanuju u domu učenika, to je već neki vid samostalnosti.
Ali, ako baš nije moranje, idealno je od 19 godina, kad krenu na studije. Evo slučaj jedne devojke iz Nemačke: kad je krenula na studije, njen otac je njoj i njenom dečku plaćao stan u nekom potkrovlju, kirija bila 405 evra (otkud tih 5 evra, nemam pojma, možda zbog poreza ili nekih računa koji idu uz kiriju), plus im davao još neku sumu za troškove. A ona je najstarija od petoro dece, jedino što je najmlađe dete tek krenulo u školu ili tako nešto, pa roditelji nisu u situaciji da u 2-3 godine svih petoro reše da se tako odvoje.
Uglavnom, dugoročno gledano, ko može finansijski to da podnese, bolje je dete naterati na samostalan život, pa ako po zaposlenju i/ili formiranju porodice ipak reši da je bolje da živi sa roditeljima, nije problem (npr. slučaj sa dosta mladih u Italiji), ali dete ima izbor. Ako ostane kod roditelja do 25-30. godine, teško da posle ima neki izbor.
Sećam se razgovora od pre par godina na nekoj slavi, rešio najstariji sin od tih domaćina da sa devojkom iznajmi stan i da žive zajedno, a glavno pitanje nekih gostiju je kako će da se naviknu na stanodavca, samostalno spremanje i raspremanje stana, itd. A ovaj komentariše da je devojka već stanovala privatno tokom studija, tako da bar jedno od njih ima iskustva sa tim.
Kod nas u Srbiji kao da postoji neki strah od osamostaljivanja, a nije ni čudo s obzirom na situaciju na tržištu iznajmljivanja stanova.
Mislim da bi se u Srbiji mnogi odlučili na korak da odu od roditelja kad bi izdavanje stambenog prostora bilo regulisano kao npr. u Nemačkoj. Ovako, sa stanodavcima "posluju" samo oni koji nemaju drugog izbora.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Registrovani: 2 ( Nebojsa Milanovic, Sasa Maletaski )
Re: Stanovanje van grada a posao u gradu
