Citat:
ademare:
Naravno da nisam napisao da je " Hendlovanje " izmislio Branimir !
Ne bih rekao da je to izmislio bilo ko, vec da je to jedna od reci koja se iz programerskog zargona uselila u svakodnevni jezik ... pored [u|iz]logovanja, daunloudovanja, surfovanja, kliktanja, overklokovanja (ok, ovo poslednje je stvar davne proslosti, priznajem, mator sam) ... Razlog je taj sto su davnih 90-ih IT (u najsirem smislu) koristili iskljucivo usko specijalizovani strucnjaci-zanatlije, a danas svaki polupismeni balavac koji se rodio s telefonom u ruci i sebe naziva "influenserom". A mi koji jesmo sedeli u toj IT struci jos pre pola veka se nismo potrudili da IT termine valjano prevedemo i nametnemo ih obicnom plebsu. I to jeste nasa odgovornost, slazem se.
Za razliku od nas, nasi stari (gradjevinski i masinski) inzenjeri koji su se u 19. veku skolovali po Becu, Gracu, Cirihu itd. po povratku u Srbiju su u svoje strucne radove, projekte itd. ubacivali sopstvene srpske prevode nemackih strucnih reci. I to je lepo funkcionisalo do 60-ih, kada su u Nemacku poceli da idu majstori i odande nam "uvzeli": motorcangle, srafcigere, mutere ...
Kada je izgradjena prva zeleznicka pruga u Srbiji (Beograd-Nis, 1884), nasi inzenjeri, mahom bivsi austrougarski studenti, su se medju sobom dogovorili kako da prestanu da koriste reci koje su koristili do tada svakodnevno (Zug, Eisenbahn, Bahnhof, Wechsel, Schienen ... ) i poceli su da u razgovorima sa svim ostalim ljudima koriste dogovorene prevode: voz, pruga, stanica, skretnica ... da su se oni tada ponasali kao mi sada vama bi verovatno bilo normalno da idete na "banhof" i hvatate "cug". Jedino su se šine nekako nesrecno zadrzale u jeziku. Verovatno niste ni znali da je to nemacka rec?
Slicnih pokusaja je bilo i u nekim drugim strukama. Neki savremenici Sime Lozanica su pokusali npr. da za sve hemijske elemente nadju srpske prevode (npr. azot su hteli da nazovu gušljivac, bakar da zovu med ... ) ali Lozanic je insistirao na grckim i latinskim recima kao nekoj virsti lingua franca hemicarske struke, pa se od tih ideja odustalo. Ali eto, ljudi su barem pokusali. Mi nismo ni pokusali.
Bas kao sto nam je šalter ostao i dan danas u upotrebi (Schalter). Ali to vam ne smeta ...
Citat:
Ako je neka rec izmisljena i u sirokoj upotrebi , to Ne znaci da ta rec Predstavlja Standardni srpski jezik !!
Pa ne znaci ... zato svaki jezik ima svoju govornu, standardnu i knjizevnu varijantu, koje se drasticno razlikuju jedna od druge. Tudjice ulaze najcesce najpre u govorni jezik, jer ljude mrzi da prevode ... ili im je recnik njihovog maternjeg jezika siromasan, pa kada iz svoje selendre odu u neki moderan zapadni grad ne znaju da za neke stvari koje oni tamo prvi put vide u zivotu postoje i nase reci. Ne znaju, jer barataju sa najvise 100 reci u svom svakodnevnom govoru. I onda nastane ono: "Bukirao sam tikete, ali ejdzent na erportu mi ih je kancelovao jer sam imao overvejt na lagidzu ..." ... kako pricaju nasi prostaci koji zive u Americi.
Citat:
U jednoj staroj temi sam uspesno dokazao da rec koju koriste Milioni gradjana Srbije i regiona " Kontati " ne postoji u srpskom jeziku ! Nije srpski jezik !
Pa nije ni "kapirati" nasa rec ... kapiranje i kontanje su nam stigli uz farmerke iz Trsta u doba stare Juge (capire, conto ...).
Da zavrsim ovo svoje pisanije jednom anegdotom sa fakulteta: student koji je radio diplomski kod jednog (nazalost pokojnog) profesora iz oblasti etherneta i sviceva dobio je od profesora ispravljenu radnu verziju rada gde mu je prova sve pojave reci "svič" zamenio sa "komutator" i rekao kako je duznost svakog inzenjera da neguje srpski jezik i kako treba koristiti srpsku rec komutator, a ne englesku "switch". Eh, profesore dragi ... pa komutator nije nikakva srpska rec, to je francuska (commutateur) uvezena u telekomunikacije pre 70 godina ... :-)