Citat:
Bradzorf012:
Java
Znam da će ovo što ću reći zvučati suviše idealistički, ali da pokušam. U ceni flašice vode koju ti plaćaš su sadržani svi troškovi proizvodnje i profit vlasnika fabrike vode. E vidiš, meni se ne dopada baš to, taj profit koji on pravi na vodi koja je javno dobro, bez obzira što je za to platio neku rentu, obično veoma malu. Ne, to nema veze sa tim da li je vlasnik amerikanac, rus ili kinez. Meni lično je sasvim svejedno, to je nebitno. Da si vlasnik ti ili Major Fatalni, stvar bi bila malo drugačija, ali samo malo. Taj kajmak, odnosno profit bi tako ostao u ovoj zemlji, pa bi se ovde i trošio, mada sam ja lično i protiv toga. Zašto ovo pišem? U čemu je razlika između litijuma i vode? Razlika je velika. Mi možemo ovde do sutra da razgovaramo o tome da li se jedna takva investicija nama isplati ili ne, da li će narušiti ekosistem ili ne, da li ćemo moći da vozimo električna kola i slično. Međutim, ja litijum ne jedem, pa i ako ne budem vozio električni auto, šta da se radi. Međutim, vodu pijem i bez nje ne mogu. Verujem da ni ti ne možeš da živiš bez vode. Eto, slično kao za litijum ovo što sam napisao važi i za bankarsko tržište, tržište radne snage, za frekvencije koje su takođe javno dobro itakodaljeitomeslično.
OK, ajde prvo da izbacimo jednu varijablu: nacionalnost industrijalca. Složili smo se: nebitno. Nekom će biti miliji Bugarin od Mađara, nekom će biti miliji Karić od Miškovića. Meni svejedno. Kapital ne poznaje granice, svako može da kupi deonice Coca Cole, pa da eto, i on bude suvlasnik biznisa, u procentu svog vlasništva.
Ostaje da vidimo to oko profita.
Ali pre toga, 'ajde da se još oko nečega složimo: rudna renta (ili kako se već zove)
- Ako je veoma mala, ili samo "mala", odma' ćemo da se složimo - nije u redu. Ne može. Ne damo. I ja sam protiv, nema zbora.
Ja stvarno ne znam kolika je ta rudna renta. Stvarno ne znam ni kolika je slična takva renta u Francuskoj, Nemačkoj, USA ... gde god.
Dakle, jedini smisleni nastavak diskusije je za slučaj da je rudna renta u nekim okvirima proseka, neki iznos koji se iskustveno, višedecenijski pokazao kao normalan, prihvatljiv i za državu i za industrijalca.
I sad, imamo dve varijante
1. Dozvoliti eksploataciju (kažem, uz odgovarajuću rudnu rentu)
2. Ne dozvoliti eksploataciju
Opcija 1:
Država ima prihod
Određeni broj zaposlenih ima prihod
Opština ima prihod
Proizvodnja troši struju, energente - opet prihod
Indirektni prihod: vulkanizer koji menja gume na kamionu koji prevozi Knjaza, hotel koji je ugostio menadžera iz USA, banka u kojoj firma ima račun i tako redom, ima toga puno.
I naravno - industijalac ima profit.
Opcija 2.
Ništa. Duplo golo.
Ode Knjaz u potok, ode potok u Savu.
Ali - bar smo pokazali šipak industrijalcu, nanu mu naninu, on će da zarađuje u sred Šumadije, da mu nanu naninu.
OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji
Re: Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta
