Re: Reciklomat država osmislila zabavu za sirotinjuCitat:
SlobaBgd:
Sine, pa ti si glavni individualni izvor zagađenja u gradu! Čuj, redovno na mesečnom nivou proizvodiš preko 100 komada plastičnog/staklenog otpada! Plus koliko još kartonskog/papirnog, pa kuhinjskog, pa crknute miševe i pacove, pa baterije/sijalice/punjači, pa malo šuta, maltera i ostalog građevinskog materijala...
Lako je sirotinji i nepismenima, oni treba samo da plate (kroz namete) zbrinjavanje svog tog otpada. A ti moraš da se patiš da ga proizvedeš, da ga sortiraš i da ga odvezeš do reciklomata. I da uzmeš pare, to ti je najteži deo, je l' da? ;)
Sine, pa ti si glavni individualni izvor zagađenja u gradu! Čuj, redovno na mesečnom nivou proizvodiš preko 100 komada plastičnog/staklenog otpada! Plus koliko još kartonskog/papirnog, pa kuhinjskog, pa crknute miševe i pacove, pa baterije/sijalice/punjači, pa malo šuta, maltera i ostalog građevinskog materijala...
Lako je sirotinji i nepismenima, oni treba samo da plate (kroz namete) zbrinjavanje svog tog otpada. A ti moraš da se patiš da ga proizvedeš, da ga sortiraš i da ga odvezeš do reciklomata. I da uzmeš pare, to ti je najteži deo, je l' da? ;)
Aj edukujte se malo pre nego što krenete da pričate nebuloze.
Prosečno četvoročlano domaćinstvo u Srbiji proizvede oko 200 reciklabilnih ambalaža mesečno tako da ja sa svojih 110 sam daleko ispod proseka.
To je 50 ambalaža po članu domaćinstva mesečno.
Tako da i vi ste negde tu na pola proseka kao i ja.
Ja recikliram za 4 člana svog domaćinstva pa je broj veći ali je prosek približno isti.
Možda sam ja malo revnosniji pa odvajam baš sve što može da se reciklira a vi ne, zato razlika u tih 7 ambalaža mesečno.
Svakako su reciklomati izuzetno korisni i treba ih postaviti što više da budu svima dostupni.
Citat:
bordzija:
Meni je najjače što recimo reciklaža u hrvatskoj ne prima flaše i konzerve ukoliko su malo deformisane ili iskrivljene. Recimo ako je limenka prignječena ne želi da je primi. U hr se prilikom kupovine proizvoda naplaćuje 0,5 kuna koje odmah idu nekome u džep i onda ništa neće da prihvate. Krajnji level podjebavanja je da mu ne radi marker kojim piše broj ambalaže u džaku pa ne prihvata. Tu ti je jasno da je to samo priča za malu decu a glavni trovači kapitalizam i krupni otpad.
Drugi signal je da osoba ne može da preda više od 80 flaša/konzervi kako mu se nebi isplatio dolazak tj prljanje auta. Treće ne prihvataju flaše sa čepovima kako bi to još više smrdelo i usvinjilo ti auto dobro da zapamtiš kada si pokušao da recikliraš nešto.
Meni je najjače što recimo reciklaža u hrvatskoj ne prima flaše i konzerve ukoliko su malo deformisane ili iskrivljene. Recimo ako je limenka prignječena ne želi da je primi. U hr se prilikom kupovine proizvoda naplaćuje 0,5 kuna koje odmah idu nekome u džep i onda ništa neće da prihvate. Krajnji level podjebavanja je da mu ne radi marker kojim piše broj ambalaže u džaku pa ne prihvata. Tu ti je jasno da je to samo priča za malu decu a glavni trovači kapitalizam i krupni otpad.
Drugi signal je da osoba ne može da preda više od 80 flaša/konzervi kako mu se nebi isplatio dolazak tj prljanje auta. Treće ne prihvataju flaše sa čepovima kako bi to još više smrdelo i usvinjilo ti auto dobro da zapamtiš kada si pokušao da recikliraš nešto.
Ovo mi najjače. Navodno sakupiš manje od 20 ambalaža mesečno ali te boli što ne možeš da doneseš više od 80 odjednom.
[Ovu poruku je menjao stakogde dana 24.11.2021. u 18:21 GMT+1]
