Porast kvaliteta muzike pratio je porast kvaliteta reprodukcije.
Od '60-tih, preko '70-tih, sve do najbolje muzike '80-tih. Upravo tad su se pojavili biseri audio tehnike. Vrhunksi gramofoni, pojačala, zvučnici (KEF, JBL i ostali top brendovi).
Već '90-tih kreće masovno kopiranje digitalnog muzičkog zapisa, pa tako drastično opada kvalitet muzike, generalno. Jer, jednostavno - nema više para u muzičkoj produkciji. Pojela piraterija.
Pojavom rep muzike, tehno / trance i ostalo njesra ("dum dum dum, isto pa isto") postaje potpuno svejedno dal' je snimano na 24-voro kanalnim miksetama, skupim mikrofonima, kvalitetnim master magnetofonima, u poznatim studijima.
Jak, brate, "samo rokaj"
Krajem 2000-tih, pare se polako vraćaju u muzičku produkciju, ali samo kroz YT kanale i slično. A to je ionako prilagođeno slušanju na "kompjutrskim zvučnicima" (od 5 cm) ili mobilnim telefonima.
OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji