Da li ste (ne)ljubazni i zasto?
Ustvari, primecuje li covek uopste da je neljubazan i neprijatan za ljude oko sebe? Da li sam ja neljubazan? Verovatno vecina ljudi sebe zamislja lepse nego sto ih drugi vide, pa cu tako i ja reci "ne nisam neljubazan", ali ako pokusam biti objektivniji onda dolazim do onog "ko ce znati, mozda i jesam". U svakom slucaju, poznajem ljude koji su bez ikakve dileme 1000x ljubazniji od mene. Koji i kad pricaju o nekom svom velikom problemu rade to sa sirokim osmehom na licu, ne propustajuci priliku i da se sprdaju na svoj racun. Pitam se - da li je to mnogo tesko, da li zahteva mnogo energije, koncentracije, samodiscipline, motivacije, ili se to kod tih osoba desava potpuno nesvesno, bez ikakvog dodatnog napora? Nekako mi deluje prirodno biti neljubazan, ili barem neutralan. To je verovatno nesto sto ide samo od sebe i ne zahteva odredjeni napor. Ali ljubaznost, to bi moglo zahtevati napor. Tj. meni je to tako, ako bi mi neko zahtevao da na poslu odradim 8 sati uz konstantnu isforsiranu ekstremnu ljubaznost, meni bi to bilo teze nego da sam kopao. A neki drugi deluju da se tope od ljubaznosti bez imalo napora. Da li samo dobro glume? Ili se ta vestina vezba kao misici u teretani, pa sad jedan te isti teg je za mene pretezak, a neko ko svakog dana vezba ga podize a da ga gotovo i ne oseca. Ili ta njihova vestina uopste nije tako jaka jer je godinama bildovana, nego zato sto imaju taj prirodni talenat?
Znam i osobe koje su ekstremno neljubazne. Toliko da ih najradije nikada vise ne bih video, a narocito nikada sa njima saradjivao na nekom zajednickom projektu. Imam ekstremno neljubaznih osoba i u familiji. Kad ih posmatram deluje mi da su takvi jer ih nesto boli, pa urlaju od bola. Da li je neljubaznost zaista posledica nekakvog bola? Ili je naprotiv neljubaznost uzivanje? Imaju li uopste ljubaznost i neljubaznost uzrocno-posledicne veze sa zadovoljstvom i nezadovoljstvom. Ili su neke osobe unutar sebe veoma nezadovoljne, a spolja iz njih buja ljubaznost i obrnuto, da li je neko veoma srecan i zadovoljan svojim zivotom, a opet neljubazan?
Moze li se ljubaznost nauciti? Postoji li takav kurs na koji posaljemo neljubazne osobe i one nam se vrate sa profesionalnom kvalifikacijom ljubaznosti? I, na kraju, moze li se na (ne)ljubaznost uticati hormonskom terapijom, ako moze da li bi poboljsanje bilo dugorocno, ili bi vremenom trebala sve jaca i jaca terapija, koja ako izostane neljubaznost postaje veca nego sto je ikada bila. Ne secam se da sam ikada procitao neku knjigu koja se time bavi, pa mozete i to preporuciti, kako papir tako i youtube video ili online tekst, ali pre svega bio bih zahvalan da navedete neko licno iskustvo ili zapazanje.
 |  |
 |
