Citat:
Darko Nedeljković: Postavlja se pitanje da li covek treba da zivi tako da bude fokusiran iskljucivo na sopstvene potrebe i probleme, ili naprotiv treba da bude vise socijalno angazovan, da razmislja o problemima drugih, sredine u kojoj zivi, svoje drzave, planete. Ili cak o dobrobiti zivotinja, sto je tema koja je redovno u mojim mislima.
Vidiš i ja sam u ogromnoj dilemi oko ovoga. Imam recimo jednog od najboljih drugova, vrhunski programer, ima 30i nešto već radi na nekoj "solution architect" poziciji, ima odličnu platu i sve što je čitao u poslednjih 10god je vezano isključivo za IT, programiranje, mreže, administraciju..
Ali on je fokusiran samo na svoje potrebe i probleme. Ne potresa ga ni rat u Ukrajini, ni kovid ludilo, ni zagađenje vazduha ni inflacija.. Kada u društvu povedemo priču o politici ili se isključi ili ima neku opasku "dajte bre ljudi, manite da smarate sa tim, nego gde ćemo na more ove godine".. I razmišljanja mu idu u smeru da li da menja auto, koji će nameštaj u stan, gde će na letovanje / zimovanje / produžen vikend.. Za onaj referendum zimus nije ni znao, kada sam ga pitao da li će da izlazi bilo je "pff kakav referendum, odoh ja na skijanje taj vikend"..
E sad, ja bih mu rekao da je lud i da mora da "prati situaciju u kojoj živi, jer će ga realnost tresnuti kada se najmanje nada", Sloba bi mu rekao da živi u mehuru - ali činjenica je da je on srećan, zadovoljan, iz dana u dan sve bolji u svom poslu na koga je maksimalno fokusiran..A odličan je prijatelj, hoće da sasluša, da pomogne, kada imaš neki problem ponudi i pronađe ti rešenje u roku od odmah itd..
Pa se ja tako ponekad zapitam ko je ovde lud..
Citat:
SlobaBgd: @Turmen
I za to postoji izraz: živeti u mehuru.
Kao da na svetu postoje samo programeri, i kao da se radna i poreska politika kroje samo po njima, da su ekonomske migracije (na lokalnom ili regionalnom ili globalnom nivou) određene potrebama programera, kao da su programeri reprezentativni primer zaposlenih lica! Hajde primeni te tvoje savete, od reči do reči, na vozače kamiona i autobusa, na pekare i mašinbravare, na policajce i medicinske radnike, na putare i električare. A takvih radnih profila i radnika je neuporedivo više, i uslovi da "promeniš firmu ili odeš u inostranstvo ili radiš remote ili budeš frilenser" neuporedivo su slabiji, i kod nas i preko. Ne možeš ti od kuće da štemuješ kanal za strujni kabl niti da kao frilenser popravljaš puteve.
Uopšte ja ne pričam o programerima samo niti na ovom svetu postoje samo programeri ili frilenseri.. Pričam o situaciji da čovek ne može (i ne treba) uvek da se bori da promeni svoje toksično okruženje (ukoliko pričamo o poslu) bez obzira na "ekspertizu"..E sad, situacija na tržištu je takva da neko može da nađe posao koliko istog popodneva, a da neko mora da čeka na adekvatnu priliku mesecima, ponekad i godinama..
Upravo kada razmisliš bolje, skontaćeš da je iz Srbije u poslednjih X godina otišlo više vozača, mašin-bravara, lekara i električara - nego programera.. Nije im valjalo ovde, probaće negde drugde..kad im tamo ne bude valjalo, otićiće u drugu firmu / grad / državu, možda će se i vratiti..
Citat:
Darko Nedeljković:
Ako neko zna resenje, onda imam drugi zadatak, malo tezi. Uzmimo na primer da vodis malu porodicnu firmu.
Imao sam slučaj u mom okruženju.. Dva brata, otac im ima firmu već decenijama.. Završili srednju i posle srednje obojica krenuli da rade u toj firmi..jedan bio dobar učenik, jedan onako..Taj što je bio dobar učenik (inače godinu dana stariji) se nije baš najbolje pokazao na poslu i posle nekog vremena mu otac kaže "a da ti lepo upišeš fakultet" :) Drugi, mlađi brat koji se provlačio kroz školu je bio dobar u poslu i sad je direktor te iste firme, otac mu je "savetnik" i to je to.. Ovaj stariji je završio FON, radi u nekoj firmici, ima finu platicu, nema dodirnih tačaka sa očevom firmom.