Citat:
djoka_l:
1988. godina je bila ona godina kada je "antibirokratskom revolucijom" smenjena vlada Vojvodine, Crne Gore, a tada je i na Kosovu formirana "oktrojisana" vlada pod kontrolom Srbije.
Tada je sveko glasanje u predseništvu Jugoslavije bilo nerešeno (4:4).
Mislim da su stvari krenule nizbrdo mnogo ranije, samo mi toga nismo bili svesni.
Moje misljenje je da je raspad SFRJ krenuo mnogo ranije, iz nekoliko pravaca.
Prvi udarac u temelje Jugoslavije je bila afera prisluskivanja Tita i Brionski plenum (1966), na kome je Leka Rankovic zbog te afere smenjen sa svih funkcija, a smene su usledile u svim tajnim sluzbama, gde su ustaljene mreze operativaca i dousnika totalno uzdrmane, sto je hrvatskim ekstremistima nastanjenim na zapadu omogucilo da upadnu na teritoriju Jugoslavije i izvrse niz teroristickih napada. Izmedju ostalog, podmetnuli su eksploziv u bioskopu 20. oktobar (nekad bio na vrhu Balkanske, ne radi vec duze vreme) i osoba koja je tu sedela je zbog toga ostala bez nogu (1968). A bilo je i drugih slicnih incidenata.
Stvari su krenle da se kuvaju hrvatskim "prolecem" 1970/71 - studentskim demonstracijama iza kojih je stajala grupica hrvatskih komunista, predvodjena Savkom Dapcevic Kucar. Mada je ta pobuna ugusena, rezultat je bio kompromis, u vidu novog Ustava SFRJ 1974, koji je definisao pravo svake republike (ne i pokrajine!) na samoopredeljenje do otcepljenja. Hrvatski komunisti su to tada prihvatili kao utesnu nagradu, ali njihova emigracija je nastavila da rovari, uz spavace u redovima samih komunista koji su samo cekali svoju priliku. Oficir za vezu izmedju ekstremista i komunista je bio sam Tudjman.
U redovima srpskih komunista jos u vreme Leke Rankovica i Silje Mihailovica (otac Gordane Suse) postojala je neka mlaka nacionalisticka struja, koju su vukla njih dvojica, a koje su uvek preglasavali tvrdi komunisti. Ali porastom tenzija na Kosovu pocetkom 1980-ih nacionalisti su dobijali sve vise pristalica, a nakon Memoranduma SANU ta polarizacija je postala nepremostiva. Nacionalisticku struju medju komunistima je u to doba predvodio Kosta Cavoski, koji je zajedno s jos jednim likom predlozio Milosevica za neku funkciju u redovima crvene partije ... jer mu se ucinio kao zgodna figura - s jedne strane zakleti komunista, s druge Srbenda koji ce lako sprovesti u delo ideje spin-doktora Cavoskog. I kako to vec biva, segrt je nadmasio majstora i uskoro postao velemajstor koji nas je velemajstorski upropastio. Tako da ako trazite pravog krivca za sve, obratite se Cavoskom. Ostalo si lepo objasnio (jogurt-revolucije, ukidanje pokrajina Ustavom Srbije iz 1989 itd. sto je posluzilo kao izgovor Slovencima i Hrvatima da napuste 14. kongres SKJ 1990. cime je raspad Jugoslavije poceo da se konkretizuje).
Totalno nezavisno od Srba i Hrvata - u Sloveniji je jos pocetkom 80-ih bila grupica intelektualaca koja se odusevljavala Lehom Valensom i u Mladini pisala hvalospeve o njemu i njegovoj Solidarnosti. Inspirisani Valensom poceli su da pljuju po Jugoslaviji, socijalizmu, JNA ... zbog cega su bili na meti DB. Bli su privodjeni na informativne ragovore, uskracivani su im pasosi, preceno im je otkazima itd. Vrhunac je bio nacrt "ustava slobodne Slovenije" objavljen u Mladini bas 1988, kao i hapsenje Janeza Janse neposredno nakon toga, zbog navodnog odavanja vojne tajne. To je iniciralo sve tamosnje dogadjaje.
Bosna kao drzava nije postojala nikada, to je jedna nesrecna tvorevina koja je oduvek bila bure baruta ... i ono sto se tamo desilo je samo posledica ovih, gore navedenih glavnih igraca. Crna Gora i Makedonija su u tome bile i ostale totalno nebitne.
Najvazniji je ipak bio spoljni faktor - naftna kriza, koja je znatno pogodila jugoslovensku privredu i dovela u pitanje solventnost drzave prema inostranim poveriocima, pre svega MMF, Londonskom i Pariskom klubu. Ameri i Britanci su to jedva docekali i iskoristili taj momenat, ponudivsi resenje i pomoc, pod uslovom da se Jugoslavija odrekne socijalizma i svog koketiranja sa SSSR i KGB, kao sto je to Nedeljko lepo objasnio. Drzava je protiv toga pokusala da se odbrani smehotresnim par-nepar merama, koje naravno da nisu urodile plodom ... nakon cega su poceli i strajkovi sirom zemlje (koji su se zvali politicki korektnim imenom "obustave rada") ... i tada je postalo svima jasno da je car go.
Eto, moj amaterski pokusaj da sklopim kockice u neku logicnu sliku ...
Re: Slovenija bila spremna za ulazak u sukob ... :)
