Nedostaju mi neke legendarne knjizare ... i ono vreme kada sam mogao da udjem u neku, prevrcem knjige redom, ponekad nesto i kupim ... a i sretnem neke slicne ljude koji su trazili slicne stvari, pa bismo poceli da caskamo ... na kraju odemo i na pice. Pa ovako na brzinu:
1.
Jugoslovenska knjiga - bila je prozor u svet svim ljubiteljima stranih knjiga, kao i onih koji su tu trazili inostranu literaturu za studije. Zauzimala je prizemlje i suteren. U eri pre Amazona i Interneta uopste tu su se narucivale knjige iz inostranstva, a tu ste mogli da se pretplatite i na inostrane casopise. Cak i ako niste znali ISBN - u suterenu knjizare su radili uvek usluzni ljudi, koji bi uzeli u ruke ogromne kataloge i nasli tacno onu knjigu ili casopis koju ste trazili. Na isporuku se obicno cekalo po par meseci. Ali bilo je neceg magicnog u tom cekanju, iscekivanju, ceznji ... i osecaju radosti kada to naruceno konacno stigne. Danas se tu prodaju patike. Nije ni cudo, jer danasnji Beograd funkcionise na principu: "U ime bleje, patika i mobilnih telefona - Amin". Za mladje blejace: mesto se nalazilo u lokalu na cosku palate Albanije.
2.
Ruska knjizara u SANU - ne ona poznata, velika, na levom cosku zgrade, koja je tu i danas, a koju je javnost (srecom!) sprecila da bude pretvorena u Nike Football Gigastore Belgrade ili nesto slicno - vec manji lokal, s posebnim ulazom iz Djure Jaksica. Prodavala je ruske knjige, stampane na braon papiru najgoreg kvaliteta, ali nezaobilazne za sve kojima se barem deo studija ili skolovanja oslanjao na matematiku, fiziku i ostale prirodne ili tehnicke nauke. Demidoviceve i Ljaskovljeve zbirke su tu mogle da se kupe, izmedju ostalog. Lokal je postao raj za miseve, pacove i bubasvabe, jer je zatvoren odavno.
3.
Antikvarnica SANU - u podrumu knjizare SANU. Ne znam da li postoji i danas ili je to pretvoreno u magacin, ali imali su dobar izbor starih knjiga.
4.
Svjetlost - sarajevski izdavac je imao svoju knjizaru negde u blizini danasnjeg FSS. Tu se sada isto prodaju neke krpice. Sta bi drugo ... gardoreba je ipak mnogo vaznija, ko **** knjige, one se ne oblace, u njima se ne pozira po splavovima ...
5.
Mladost - u zgradi SKC-a. Zagrebacki izdavac. Sve sto ne nadjes u prve tri knjizare ovde si mozda mogao da nadjes. Ako imas srece ... Danas je tu, srecom, opet knjizara - Delfi.
6.
Nolit - dijagonalno od SKC-a, na suprotnom cosku Resavske. Ovde nije, doduse, bilo niceg za nerdove, ali za neka lepa izdanja klasicne i moderne knjizevnosti to mesto je zaista bilo sjajno. Mnogi pisci su vristali kada se Nolitova knjizara zatvorila. I postala jos jedna radnja s perjem, naravno, sta bi drugo ...
7.
Narodna knjiga - bila je u Cetinjskoj, odmah do skole. Takodje vise za neku beletristiku nego za strucne knjige, ali to mesto je bila prva knjizara u gradu gde si osim knjige mogao da sednes i narucis i kafu. Ja sam kao klinac stanovao u tom kraju i cesto sam prolazio pored te knjizare. U medjuvremenu, knjizara je verovatno postala meta nekih alavih privatnika, pa je pre 2 godine osvanuo i
ovaj neobican natpis. Da li je problem resen, ne znam. Ideju kafe-knjizare je kasnije preuzeo i ...
8.
Plato - kod Filozofskog. U pocetku je to, znate, bila prevashodno knjizara u kojoj je moglo i da se sedne na pice, ali knjige su bile core business. Tu knjizaru inace pamtim po mesavini mirisa parfema. I danas kada prodjem tuda osetim nekako taj miris. A pamtim je i po studentskom protestu 1992, koji ste verovatno cak i vi stariji odavno zaboravili. Ali danas su knjige potpuno izbacene, jer su postale visak. Pun stomak je vazniji. A mirise parfema zamenio je miris origana i belog luka. A inace, ideja kafica-knjizare je toliko postala zarazna, pa se neko od novobogatasa dosetio i otvorio ...
9.
TimeOut - kafic se nalazio kod Bezistana, a knjige su bile zapravo samo dekor. Neko je iz dokolice uzeo knjigu i zapanjio se.
Gazda je bio isekao knjige na pola da bi se uklopile u prostor. Nema veze, ko jos cita ... Mesto vise ne postoji, sada je tu opet neki novi kafic ...