Sa koliko godina se postaje mator?

U srednjim 30im sam i osecam starost...
Boli me kicma, imam pritisak, moram da pazim na ishranu zbog hemoroida...
Pre sam smatrao da covek tek u kasnim 40im postaje mator i da tada pocinju problemi, pa sam sada iznenadjen brzinom propadanja ljudskog tela.
Kada je vama pocelo ovo da se desava?

Jbg, mator si.
I to zbog ovog potencirano crvenim, a ne zbog ovog drugog, potencirano zelenim.



1. Pritisak se leči, i kompenzovana hipertenzija ti omogućava dug i zdrav život.
2. Dugotrajno sedenje izaziva upalu hemoroida, to ćeš svakako morati da operišeš. Sad ili za 10 godina. Zavisi od toga kako podnosiš. Nakon operacije, čeka te dug i zdrav život.
3. Bol u kičmi: posledica lošeg držanja, lošeg sedenja. Može se efikasno eliminisati vežbama, šetnjom, promenom držanja, posebnim pojasevima. I opet, čeka te dug i zdrav život.

Ali "osećaj starosti" se ne leči, i dakle, definiitvno si mator.

---

Moj ćale se upokojio u 87. godini života, ali nikad nije bio mator.
Staračke bolesti je prikrivao lekovima, nikad se nije žalio, bio je aktivan, agilan, pokretan, bio je vedrog duha, uvek veseo, nasmejan i raspoložen.
Umro je mlad.

_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 11.05.2023. u 08:26 GMT+1]}

---

Ja recimo praktikujem ovo ceo život i daje fantastične rezultate:

1. Svaki dan dva sata blagog sporta, trčanje sa promenom ritma plus sve moguće vežbe na svakih 3-4 minuta. Sat vremena ujuto i sat uveče uvek napolju po bilo kakvom vremenu.

2. Bez alkohola i duvana. Pnekad popijem, retko i umereno.

3. Nijedan obrok posle 18 h. Ovo je jako važno.

4. Nikakva ograničenja u ishrani.

Ovo naravno nemože odjednom ali postepeno bi moglo da se dovede do ovog nivoa za jedno 2-3 meseca pažljivog doziranog povećavanja inteziteta i trajanja da bi se izbegle eventualne povrede.

Rano je kad god da počne da se dešava. Doći će vreme kada će čovek moći da poništi sve te nelogične pojave i da uspostavi večnu mladost koja će se održavati bez ikakvog truda: vežbi, dijeta, lekova... Ali će i prohtevi ljudskog organizma moći da budu skrojeni tako da više ne budu besmisleni (prejedanje i dalje ne bi moglo da naudi, ali će organizam biti podešen tako da ne traži hranu mimo potrebne količine).

Početak tog vremena je možda sasvim blizu.

@Ulfsaar
A možda sasvim daleko.

@Goofer
Hemoroidi se javljaju i ako prečesto koristiš sapun. Sapun neselektivno uništava i dobre i loše mikroorganizme i oštećuje sluzokožu.

Procenite sami

---

Doktore , boli me ulaz u cmar .
Gospodjice , bolece vas sve dok je ulaz .

---

Svi tvoji problemi imaju jedan dva zajednicka imenitelja i oni se zovu SEDENJE i ISHRANA. I ja patim pomalo od toga ... doduse, imam 54 godine. Ali se trudim da se ne predam tim negativnim mislima i da sebe smatram starim.

Par reci o sedenju.

Pre 30 godina ljudi su radili u kancelarijama od 7-15, gde bi im na sto ujutru stizala gomila papira. Oni bi seli, listali, a onda bi im zafalio neki podatak iz arhive, pa bi ustali, otisli do ormara sa onim fascikletinama, dohvatili 4-5 tih kupusara, pa tih 15 kg vukli preko celog kanca do svog stola, onda sve to cesljali, gledali, vracali kupusare na mesto (opet pesice preko kanca). Onda bi im zatrebao stampac, pa bi poslali nesto na stampu, a onda ustali ... da ne duzim - tokom radnog vremena smo se kretali. Kuci se stizalo na rucak, gde te je cekao kuvani obrok, a vecera je bila nesto sitno, tek da popuni stomak.

Sada se radi od 9-17, u realnosti cesto i do 19-20. Vise nema papira po kancelarijama, zamenili su ih skenirani i OCR-ovani pdf-dokumenti. Sve sto ti treba stize ti na email. Ako ti treba neki stariji projekat, dohvatis to sa Sharepointa ili G-drajva, uvuces u Word, uradis copy/paste, usput ako ti zatreba nesto nadjes na Guglu, opet copy/paste, procitas to jednom (ili nijednom), shibnes na email naruciocu posla i zavrsio si stvar. Nema kolege da ti kaze "mozes li da dodjes da pogledas ovo". Kolega te cima preko Teamsa ili Vibera (oov drugo je iz nekog razloga omiljeno u Srbiji), a sedi par metara od tebe. I ti mu cimas poruku nazad, ne pada vam na pamet da svoja cenjena d00peta pomerite sa stolice. Vec obojica sedite, cesto i svih 8 sati.

Ako i koristite pauzu za (do)rucak, ishrana vam se svodi na pekaru (burek+jogurt), ali u tu pekaru ne idete svi (kamo srece!), vec - ono sto primecujem kad god dodjem u Srbiju - u pekaru udje jedan, sa spiskom: daj mi 30 pogacica, 40 bureka, 40 jogurta ... znaci, necete da svoje d00pe dignete ni da odete sami po sve to?! Plus, rucak ti se svodi na fast food. A kada stignes kuci navalis na frizider. Uz to, ni namirnice vise nisu ono sto su nekada bile. Voce i povrce se uvozi od ko zna gde, prepuno je hemije. O mesu, mleku i jajima da ne govorimo. Da ne pominjemo balkansku kuhinju koja je, da se ne lazemo, jezivo nezdrava.

I gde je onda resenje?

Uhhhh ... moras da nesto uradis, ali ne odjednom, vec krenes u malim koracima. Ako radis u kancu, probaj da ides vecim delom pesice na posao. Parkiraj auto (ili sidji na nekoj stanici busa) dalje od firme, pa koristi noge. Ako zivis u istom gradu gde ti je i posao probaj da ides na posao pesice, makar ti to potrajalo i sat vremena! Ako radis kod kuce (kao i ja), uvedi jutarnju setnju brzim hodom pre posla. Minimum sat vremena. To sam uveo pre par godina i mnogo bolje se osecam. Kasnije mozes i da uradis i upgrade toga - trcanje, bajs ili nesto slicno. Pauzu za rucak koristi da prosetas, makar do prodavnice i nazad. Ne salji nekog "malog od palube" da ti donosi burek i jogurt, vec radije izadji i pojedi neku supu i salatu.

Druga stvar su vezbe. To sam uveo nedavno, nasao sam jedno mesto ovde gde zivim gde praktikuju tzv. HIIT (guglaj da vidis sta je to) - intenzivni trening na 6 sprava u trajanju od 20 minuta. Mogu da ti kazem da pomaze. Pogotovo sto traje 20 minuta, a ja sam lenj. Ranije sam vristao kad god treba da se savijem da dohvatim nesto, kada bi mi zena pomenula vezbe ja sam urlao i vikao NECU. Sada se osecam mnogo bolje, lakse obavljam mnoge fizicke poslove, maltene kao kada sam imao 30 godina. Tako da nikad nije kasno.

Treca stvar je ishrana. Ja sam iz svoje ishrane pre 3 godine skoro sasvim izbacio meso, mleko i jaja. Ne odricem se toga 100%, ako bas nema nista drugo pojescu i burek i picu i rostilj. Ne nazivam sebe vegetarijancem ili veganom, jer mrzim etiketiranje i new-age licemerje, ne zanimaju me neka prava zivotinja i slicne gluposti. Ali u principu izbegavam da mi to bude svakodnevna hrana. Cisto mleko sam prestao da konzumiram jos pre 20 godina i time sam se resio gastritisa koji sam pre toga vukao jos od vojske. Jogurt nikada nisam voleo, to mi je nametnuto u kuci. Sir mi je bio najtezi da ga ostavim, jer sam bukvalno bio zavisnik od te namirnice, ali i to sam uspeo! Na drugoj strani, na Internetu sam nasao gomilu posnih jela, nasa stara kuhinja ima bas zanimljive kombinacije! A i mediteranska kuhinja isto tako. Kombinujem razlicite zacine, razlicite vrste povrca itd. I mogu da ti kazem da mi je nivo energije mnogo visi nego u vreme kada sam svaki dan jeo meso, mleko i jaja! I do toga sam dosao postepeno, a ne naglo.

Na kraju, tu su i neki psihicki stresori koji te mozda vuku na dno, a da toga isto tako nisi ni svestan. Familija i prijatelji u depri koji ti svakodnevno pune glavu besmislicama. Mediji puni bljuvotina i mrznje. Sve to smara i na duze staze pretvaras se u dzangrizavog starca, koji je s jedne strane umoran od zivota, a s druge, u nekim retkim trenucima naboja energije, spreman da izadje na ulicu i redom svima lupa samare, pa dokle stigne. Taj problem se inace leci najteze, ako se uopste i leci ... A bile su i neke slicne teme na ovim forumima:

* Burnout - kako se izboriti i ponovo pronaci motivaciju?
* Kako se izlazi iz nocne more "nemam vise snage ni volje da radim"

Gde mozes da vidis i neke korisne savete ...

Da zakljucim ovo pisanije - trik je u postepenom menjanju navika, a jednom kada usvojis novu naviku to ti postane nesto automatsko o cemu ne razmisljas. Ali moras da budes strpljiv. I da sam eksperimentises i trazis sta ti odgovara, jer nismo svi isti i ono sto prija jednom smeta drugom.

Starost je broj godina koji imaš - matorost je stanje svesti.

Čujem da sve više mojih vršnjaka (35) ima slične probleme, svima nama je zajedničko da radimo kancelarijske poslove, velika većina remote. Za vreme pandemije sam i ja počeo da osećam probleme u leđima, stomak je počeo da "ispada", pojavio se umor nakon penjanja na drugi sprat i slično. Pre samo nekoliko godina sam bio u životnoj formi, radio sam svaki dan u bivšoj firmi iz kancelarije 9meseci godišnje sam išao svaki dan biciklom na posao, šetao uveče, često igrao fudbal ili basket sa ortacima.

Mislim da je fizička aktivnost rešenje svih problema. Počeo sam sa šetnjama, bicikliranjem, odlascima u prirodu vikendom ili u neki drugi grad i već se osećam bolje po pitanju umora. Pomirio sam se da ću teško moći da se vratim na kilažu koju sam imao sa 25, ali da bar smanjim.



I posle radnog vremena i ručka i pola sata odmora, se izlazi napolje sa decom ili sa društvom na neko druženje ili u garažu gde se nešto čačka oko auta, farba neki nameštaj, popravlja neka tehnika ili nešto slično (primer mog ćaleta). Danas neretko završavamo sa poslom oko 18 - 19h. I drugo, moji su živeli u malom gradu, pa su sa radnim vremenom do 15h, peške stizali kući u 15:15.

Za malo:


Sa koliko godina se postaje ma(js)tor.

Zavisi od temperamenta, neki ljudi su stalno u pokretu cak i kada su na "leru".
Za njih vecina pmenutih stvari ne vazi, jer sagorevaju n puta vise kalorija od ostalih.

Za nas ostale, po mom skromnom misljenju sto manje kalorija, izbaciti secere-karbone tj. najbolje izbaciti sve od psenice, kukuruza, pirinca, sve slatko, vecinu voca u vecim kolicinama, zameniti sa mesom, jajima... - suprotno od Berijevog predloga.

Sto se teretane i slicnih stvari, korisno, ali krajnje ograniceno sto se tice kalorija, malo bolje za misice ako se radi pravilno i svaki dan. Zbog vremena, kojeg ima sve manje, ici na posao peske, po mogustvu nagurati 10K ili vise koraka. Kuci ujutro pre kafe, sklkici, trbusnjaci i ledjnjaci svaki dan, opet kao neki minimum minumima.

Sto kaze Beri, ranije su i knjiski moljci prelazili u kancu kilometre, a sada smo svi na "neistrazenoj teritoriji".

Mislim da je osecaj starosti/mladosti vise stanje duha, nego tela. Postoje teski invalidi koji se osecaju kao mladi, kao i ljudi koji bi konju rep mogli da iscupaju, sto rekli nasi stari ... a osecaju se matoro. Ovo drugo je sve izrazenije medju danasnjom omladinom i to je tuzna stvar. Moje misljenje je da su koren tog problema telefoni i drustvene mreze, koje coveku pune mozak glupostima ... Pritom, sve sto procitas na jedno uvo/oko udje, na drugo izadje, u glavi ti non-stop promaja, nista ne ostane! To ti je ono kao kad ucis, a ne naucis. Pa normalno da se nakon toga osecas mentalno iscrpljeno i matoro. Ko ne bi?

Beri, postaje se mator kada nalazis mane danasnjim mladima.
To nije nova stvar, Horacije pise 20. godine pre nove ere kako su tadasnji mladi korumpirani, a nisu imali telefone.

Tacno, Djoko ... potpisujem!

Mi cesto zaboravljamo kako smo i mi nekada bili mladi, a nasi matorci su bili ti koji su se zgrazavali nad nasom muzikom (do daske), ponasanjem, oblacenjem, forama & fazonima, recnikom ... pogotovo kada je dosao novi talas, vristali su na sve to. Sada mi mozemo da pljuckamo njihovu modu, muziku, recnik u stilu nzm/nmg/bzvz/vrv/jbg ... ali to je prirodna smena generacija.

Inace, posto zivim dugo van Srbije i imao sam kontakte s mnogim strancima iz razlicitih kultura, primecujem neke sitne razlike. Recimo, momenat kada me je Britanac od 60+, posto je cuo da zivim u NL, pitao da li slusam DJ Tiesta, Armina van Burena i tome slicno. Trebalo mi je par sekundi da se uopste setim ko su ti likovi, a zvucali su mi poznato ... da bih shvatio da su to bili tada aktuelni DJ-evi koji su vrteli Trance / House i ostalu modernu "elektroniku". Pitam ja matorog: pa dobro, bre, brate, zar nasoj generaciji ne prilice vise Led Zepelin, ZZ top, Cult ... kad on kaze: "A ne, pa to je proslost, a ovo se slusa danas, moramo da budemo u toku". Slicno je i sa Holandjanima - njih cak da pitas bilo sta vezano za neku muziku, knjige ili filmove starije od 20 godina - nemaju pojma. Mame i tate uce nove plesne korake od svoje decice, slusaju hiphop, cak i pevuse s decom ... a sve staro brisu iz glave sto pre.

A mi smo se nekako zamrzli 1990, barem ova moja generacija ... sve sto je bilo do tada to je muzika/film/kultura ... sve posle toga - to ne priznajemo, to je bljak / djubre, ne znaju deca sta je prava muzika i kultura ... i tome slicno.

E sad, ko je tu u pravu, bem li ga ...

Mator si kada u svakodnevnom govoru sve češće upotrebljavaš rečenice kao što su:

1) Ova današnja omladina
2) U moje vreme
3) Ja sam u tvojim godinama
4) Nekad sam mogao to i to
5) Ćuti da čujem vesti.
6) Smanji tu muziku
7) Ajde ti, mlađi si.
9) Lakše malo sa tim auto, ograničenje je 60 km / h
9) Mrzi me da idemo u grad, ajd sedimo kući.
10) Ne čujem dobro
11) Ne vidim dobro
12) Ne sećam se..



_{[Ovu poruku je menjao Turmen dana 15.05.2023. u 12:26 GMT+1]}

Mislim da je to mnogo vise individualno, ne znam koliki ti je N, mozda opet specificno za neku ekipu.

Ne zaboravi da je sama konzumacija vrlo drugacija, pre 30 godina su filmovi i muzika bili glavna vrsta zabave, dok danas vecinu "zabavnog" vremena ljudi provode na TikTokovima, socijalnim mrezama cemu god... To je takodje solidno uticalo na industriju "klasicne" zabave - filmovi imaju mnogo krace kadrove, prakticno vise lice na video igrice (tako da ko je odrastao na video igricama, vrlo verovatno nema nista protiv :-) a muzika je isto totalno izmenjena zato sto je biznis izmenjen: ranije si prodavao albume na vinilu ili CD-ovima, danas budi srecan da nabodes sto vise slusalaca na YouTube-u i sl.

Pretpostavljam da ako je neko zadrzao okvirno nacin zivota kao pre koju deceniju, promene mu verovatno ne deluju prihvatljivo. Mada i to, npr. elektronska muzika je znatno uznapredovala, koga to zanima - 90-tih si svakako imao dobre stvari, ali posle 2000-tih ih ima mnogo vise zbog 'demokratizacije' kvalitetne opreme koja je prakticno postala softver. Naranvo, ko ne voli elektronsku muziku ce sve to smatrati za djubre, bilo da se radi o necemu stvorenom na TB-303jci sa sintisajzerima ili na nekom Cubase ili Traktor Pro-u :-) Meni licno, znaci subjektivno, Sasha-in "Involv3r" iz 2013 je apsolutno remek delo elektronske muzike koje bi jako tesko moglo nastati 20 godina ranije, cisto kao primer (isto kao, npr, "Mezzanine" od Massive Attack-a iz 1998 tesko da bi mogao nastati sredinom 80-tih - iako su zaceci samog zanra pocinjali krajem 80-tih).

Ima jos obrnutih slucajeva - secam se kad sam gledao onaj "Edge of Tomorrow" film, meni se dopao - dok znam ljude koji su bukvalno posle 10 min rekli "ovo je negledljivo - kao video igrica" :-) Cesto se desi da kad pogledam starije filmove da mi ponekad kadrovi deluju predugo, iako u vreme kad sam ih gledao kao klinac je to bilo skroz OK. Koliko ljudi toliko i ukusa + ukusi se menjaju vremenom nekad. Da ne pricamo o samom kvalitetu fotografije danas, naravno kad neko to iskoristi u smislene svrhe, a ne za neku reklamu za cips ili sta god.

Cak i van gore pomenute elektronske muzike, kvalitet produkcije novih stvari cesto ne moze a da se ne primeti. "Loudness wars" su 'fala bogu prestali, svaki posten premium streaming servis ima 'audiofilsku' opciju sa sasvim solidnim formatom i de-facto dinamickim opsegom, gde se moze uzivati u muzici (ko vec to zeli). A onda je nemoguce ne primetiti tehnicki napredak koji zvuk cesto cini mnogo boljim. Sto se samog sadrzaja tice, ima i djubreta i bisera - uvek bilo i bice. Bas pre koji mesec, pustali neke stvari koje su napravljene za Dolby Atmos, i brate uzivas u zvuku i kod izvodjaca koje bi nekada ranije otpisao iz ne znam kakvog razloga, nebitno da li je pop, EDM, rok, metal, jazz...

--

Neke stvari jesu 100% objektivne - npr. ako se gleda Holivud, broj novih filmova vs. "reboot/remake/rewhatever" se smanjivao decenijama, zato sto se biznis izmenio. Ko je rodjen u vreme kada na 5+ remake-ova/reboota dodje max. 1 nova stvar (mislim da su cifre bile jos gore - blize 1 na 10 zapravo), vrlo je moguce da mu je to skroz OK, dok nekome "iz druge ere" to moze biti monotono, bez ideje i nadasve dosadno.

Mada, kad vec filozofiramo, ne znam da li sve to moze biti nekakav indikator "matorosti" - i klinci cesto mogu biti podjednako iskljucivi tretirajuci starije stvari dosadnim ili negledljivim/slusljivim, sto je ista vrsta kondicioniranja na ono sta im je bilo dostupno. Zvuci kao nekakvo deljenje radi deljenja iskreno, a ako cemo vec tako vrlo je moguce da razlog podele nije "matorost" vec nesto drugo a da je "matorost" samo proxy.

---

Ovo neću nikada razumeti, vezivanje umetnosti za vreme. Ja sam rođen 87e, bukvalno sam odrastao na Maidenima, Purpleu, Metalici, Zepelinima, Claptonu i generalno muzici te epohe. Od "modernih" bendova, zakačio Nirvanu, Pepperse, Faith No More, Offspring, Nickelback, Arctic Monkeys i možda neki progresiv metal (Kamelot, Dream Theater, Stone Sour) i to je to.

I Star Wars je snimljen 10god pre mog rođenja, pa mogu da ga gledam do 101 i nazad. Isto je i sa mnogim drugim muzičkim, filmskim, književnim klasicima. Generalno sam otvoren za nove stvari, pratim i nove filmove i nove albume bendova, ali džaba kad je totalno opao kvalitet svega.

Mator si kada pogledaš svoj post sa ES od pre nekih 15+ godina i kažeš: tada sam bio mlad i glup.

Tako je. To ja obicno kazem. A onda i dodam: a sada samo vise nisam mlad ... :-)))))

Šećer je droga.