Evo jednog članka analize starog deset godina . Ja ga dobio prilično davno
Podela Rusije posle Trećeg svetskog rata? Objavljeno 11. septembra 2014 Globalno
istraživanje: Krajnji cilj SAD i NATO-a je da podele (balkanizuju) i pacifikuju
(finlandizuju) najveću svetsku državu, Rusku Federaciju, pa čak i da uspostave
pokrivač stalnog nereda (somalizacije) na njenoj ogromnoj teritoriji ili, u
najmanju ruku, nad delom Rusije i postsovjetskog prostora, slično onome što se radi
na Bliskom istoku i severnoj Africi. Buduća Rusija ili mnoge buduće Rusije,
mnoštvo oslabljenih i podeljenih država, koje Vašington i njegovi NATO
saveznici vide je/su demografski u opadanju, deindustrijalizovani, siromašni,
bez ikakvih odbrambenih sposobnosti i zaleđa koje će eksploatisati za svoje
resurse . Planovi Carstva haosa za Rusiju Razbijanje Sovjetskog Saveza nije bilo
dovoljno za Vašington i NATO. Krajnji cilj SAD je da spreče pojavu bilo kakve
alternative evroatlantskim integracijama u Evropi i Evroaziji. Zbog toga je
uništenje Rusije jedan od njenih strateških ciljeva. Ciljevi Vašingtona su bili
živi i na delu tokom borbi u Čečeniji. Videli su se i u krizi koja je izbila sa
Evromajdanom u Ukrajini. U stvari, prvi korak razvoda između Ukrajine i Rusije bio
je katalizator za raspad čitavog Sovjetskog Saveza i bilo kakve pokušaje njegovog
reorganizacije. Poljsko-američki intelektualac Zbignjev Bžežinski, koji je bio
savetnik američkog predsednika Džimija Kartera za nacionalnu bezbednost i
arhitekta iza sovjetske invazije na Avganistan, zapravo se zalagao za uništenje
Rusije kroz postepenu dezintegraciju i devoluciju. On je naveo da bi
„decentralizovanija Rusija bila manje podložna imperijalnoj mobilizaciji“. [1]
Drugim rečima, ako SAD podele Rusiju, Moskva ne bi mogla da izazove Vašington. U
tom kontekstu, on navodi sledeće: „Labavo konfederisana Rusija — sastavljena od
Evropske Rusije, Sibirske Republike i Dalekoistočne Republike — lakše bi
uspostavila bližu ekonomsku regulativu sa Evropom, sa novim državama
Centralne Azije. , i sa [Istočnom Azijom], što bi na taj način ubrzalo sopstveni
razvoj Rusije». [2] Ovi pogledi nisu ograničeni samo na toranj od slonovače nekog
akademika ili na odvojene istraživačke grupe. Imaju podršku vlada i čak imaju
kultivisane pristalice. Jedan njihov odraz je ispod.
Američki državni mediji predviđaju balkanizaciju Rusije
Dmitro Sinčenko je 8. septembra 2014. objavio članak o podeli Rusije. Njegov
članak je naslovljen „Čekajući treći svetski rat: kako će se svet promeniti“. [3]
Sinčenko je bio uključen u Evromajdan i njegovu organizaciju, Ukrajinsku
inicijativu „Pokret državnika“ (Vseukrainsьkoe inicijativi «Ruh
državotvorciv»), zalaže se za etnički nacionalizam, teritorijalnu ekspanziju
Ukrajine na račun većine pograničnih zemalja, oživljavajući proamerička
Gruzija-Ukrajina-Azerbejdžan-Moldavija (GUAM) Organizacija za demokratiju i
ekonomski razvoj, pridruživanje NATO-u i pokretanje ofanzive za poraz Rusije kao
deo njenih spoljnopolitičkih ciljeva. [4] Kao napomena, uključivanje reči
demokratija u GUAM ne bi trebalo nikoga da zavara; GUAM, kao što dokazuje
uključivanje Republike Azerbejdžan, nema veze sa demokratijom, već sa protivtežom
Rusije u Zajednici nezavisnih država (ZND). Sinčenkov članak počinje pričanjem o
istoriji fraze „Osovina zla“ koju su SAD koristile da ocrne svoje neprijatelje.
Govori o tome kako je Džordž V. Buš mlađi skovao frazu 2002. grupisavši Irak, Iran
i Severnu Koreju zajedno, kako je Džon Bolton proširio Osovinu zla na Kubu, Libiju
i Siriju, kako je Kondoliza Rajs uključila Belorusiju, Zimbabve , i Mjanmar (Burma),
a onda na kraju predlaže da se Rusija doda na listu kao glavna svetska država
parija. On čak tvrdi da je Kremlj umešan u sve sukobe na Balkanu, Kavkazu, Bliskom
istoku, severnoj Africi, Ukrajini i jugoistočnoj Aziji. On dalje optužuje Rusiju da
planira invaziju na Baltičke države, Kavkaz, Moldaviju, Finsku, Poljsku i, što je
još smešnije, dva njena bliska vojna i politička saveznika, Belorusiju i Kazahstan.
Kao što naslov članka implicira, on čak tvrdi da Moskva namerno gura treći
svetski rat. Ova fikcija nije nešto što je objavljeno u korporativnim mrežama
usklađenim sa SAD, već je nešto što su direktno objavili mediji u vlasništvu
američke vlade. Prognozu je objavila ukrajinska služba Radija Slobodna
Evropa/Radio Sloboda, koji je bio propagandno oruđe SAD u Evropi i na Bliskom
istoku koje je pomoglo da se ruše vlade. Jezivo, članak pokušava da sanira
mogućnosti novog svetskog rata. Odvratno ignorišući upotrebu nuklearnog oružja i
masovna razaranja koja bi izbila za Ukrajinu i svet, članak na pogrešan način
oslikava prijatnu sliku sveta koji će biti ispravljen velikim globalnim ratom.
Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda i autor u suštini poručuju da je
ukrajinskom narodu „rat dobar za vas“ i da će nakon rata sa Rusijom nastati neka
vrsta utopijskog raja. Članak se takođe veoma lepo uklapa u konture Bžežinskog
predviđanja za Rusiju, Ukrajinu i evroazijsko kopno. Predviđa podelu Rusije, dok je
Ukrajina deo proširene Evropske unije, koja uključuje Gruziju, Jermeniju, Republiku
Azerbejdžan, Belorusiju, Izrael, Liban i dansku severnoameričku zavisnost od
Grenlanda, a takođe kontroliše konfederaciju država u Kavkaz i Sredozemno
more—potonje bi moglo biti Unija za Mediteran, koja bi obuhvatala Tursku, Siriju,
Egipat, Libiju, Tunis, Alžir, Maroko i Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku
ili Zapadnu Saharu okupiranu od Maroka. Ukrajina je predstavljena kao sastavna
komponenta Evropske unije. S tim u vezi, čini se da se Ukrajina nalazi na
francusko-nemačko-poljsko-ukrajinskom koridoru usaglašenom sa SAD i osovini
Pariz-Berlin-Varšava-Kijev za koju se Bžežinski zalagao za stvaranje 1997.
godine, a koju bi Vašington iskoristio da izazove Rusku Federaciju i njenu
saveznici u ZND. [5]
Precrtavanje Evroazije: Vašingtonove mape podeljene Rusije
Sa podelom Ruske Federacije, članak Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda
tvrdi da bi svako bipolarno rivalstvo između Moskve i Vašingtona prestalo
posle Trećeg svetskog rata. U oštroj suprotnosti, on tvrdi da će tek kada Rusija
bude uništena postojati pravi multipolarni svet, ali takođe implicira da će SAD
biti najdominantnija globalna sila iako će Vašington i Evropska unija biti
oslabljeni od očekivanog velikog rata sa Rusi.
Uz članak su i dve karte koje ocrtavaju precrtani evroazijski prostor i oblik sveta
nakon uništenja Rusije. Štaviše, ni autor ni njegove dve karte ne prepoznaju
promenu granice na poluostrvu Krim i prikazuju ga kao deo Ukrajine, a ne Ruske
Federacije. Od zapada ka istoku, u geografiji Rusije su napravljene sledeće
promene: • Ruska oblast Kalinjingrad će biti pripojena Litvaniji, Poljskoj ili
Nemačkoj. Na ovaj ili onaj način postaće deo proširene Evropske unije. • Istočna
Karelija (ruska Karelija) i ono što je trenutno federalni subjekt Republike
Karelije unutar ruskog severozapadnog federalnog okruga, zajedno sa saveznim
gradom Sankt Peterburg, Lenjingradska oblast, Novgorodska oblast, severne dve
trećine Pskovske oblasti, i Murmanska oblast se odvoje od Rusije i formiraju
državu sa Finskom. Ovo područje bi čak mogla da apsorbuje Finska da bi stvorila
Veliku Finsku. Iako je oblast Arhangelska (Arhangelska) navedena kao deo ove
podeljene oblasti u članku, ona nije uključena u kartu (verovatno zbog greške na
karti). • Južni administrativni okruzi Sebežski, Pustoškinski, Neveljski i
Usvjatski u Pskovskoj oblasti iz Severozapadnog federalnog okruga i najzapadniji
administrativni okrugi Demidovski, Desnogorski, Duhovščinski, Kardimovski,
Hislavički, Krasninjinski, Rosčininski, Monastinski, Ruskinski, Ruskinski,
Monastinski Smolenski, Veliški, Jarcevski i Jeršički, kao i gradovi Smolensk i
Roslavlj, u Smolenskoj oblasti iz Centralnog federalnog okruga, pridruženi su
Belorusiji. Čini se da su okrug Dorogobuški, Holm-Žirkovski, Safonovski,
Ugranski i Jelnjinski u Smolenskoj oblasti raspoređeni dalje na mapi kao nova
granica između Belorusije i predložene amputirane Rusije. • Severno-kavkaski
federalni okrug Rusije, koji se sastoji od Republike Dagestan, Republike
Ingušetije, Kabardino-Balkarske Republike, Karačajsko-Čerkeske Republike,
Republike Severne Osetije-Alanije, Stavropoljskog kraja i Čečenije, je odvojena od
Rusije kao kavkaska konfederacija pod uticajem Evropske unije • Južni federalni
okrug Rusije, koji čine Republika Adigeja, Astrahanska oblast, Volgogradska oblast,
Republika Kalmikija, Krasnodarski kraj i Rostovska oblast, potpuno je pripojen
Ukrajini; ovo vodi ka zajedničkoj granici između Ukrajine i Kazahstana i odseca
Rusiju od energetski bogatog Kaspijskog mora i direktne južne granice sa Iranom. •
Ukrajina takođe pripaja oblasti Belgorod, Brjansk, Kursk i Voronjež od
najnaseljenijeg ruskog federalnog okruga i oblasti, Centralnog federalnog okruga.
• Sibir i ruski Daleki istok, konkretno Sibirski federalni okrug i Dalekoistočni
federalni okrug, otcepljeni su od Rusije. • U tekstu se navodi da cela teritorija u
Sibiru i najveći deo teritorije na ruskom Dalekom istoku, koju čine Republika
Altaj, Altajski kraj, Amurska oblast, Republika Burjatija, Čukotka, Jevrejska
autonomna oblast, Irkutska oblast , Kamčatski kraj, Kemerovska oblast, Habarovski
kraj, Republika Hakasija, Krasnojarski kraj, Magadanska oblast, Novosibirska
oblast, Omska oblast, Primorski kraj, Republika Saha, Tomska oblast, Republika
Tuva i Zabajkalski kraj ili se pretvaraju u nekoliko oblasti u kojima dominiraju
Kinezi nezavisne države ili, uz Mongoliju, postati nove teritorije Narodne
Republike Kine. Mapa kategorički prikazuje Sibir, najveći deo ruskog Dalekog
istoka i Mongoliju kao kinesku teritoriju. Izuzetak od ovoga je Sahalinska oblast. •
Rusija gubi ostrvo Sahalin (na japanskom se zove Saharin i Karafuto) i Kurilska
ostrva, koja čine Sahalinsku oblast. Ova ostrva su pripojena Japanu. Sinčenko je na
svojoj veb stranici objavio svoj članak radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda
nekoliko dana ranije, 2. septembra 2014. Iste mape koje su akreditovane na Radiju
Slobodna Evropa/Radio Sloboda su takođe prisutne. [6] Međutim, postoji dodatna
slika na Sinčenkovoj ličnoj veb stranici koja je vredna pažnje; ovo je slika Rusije
koju sve pogranične zemlje veselo pripremaju za konzumiranje kao veliki obrok. [7]
Mapiranje novog svetskog poretka: svet posle trećeg svetskog rata?
Druga mapa je globus posle Trećeg svetskog rata koji je podeljen na nekoliko
nadnacionalnih država. Japan je jedini izuzetak. Druga mapa i njene
nadnacionalne države mogu se opisati na sledeći način: • Kao što je ranije
pomenuto, Evropska unija je proširena i ima kontrolu nad svojim periferijama na
Kavkazu, jugozapadnoj Aziji i severnoj Africi. Ovo je realizacija NATO-ovog
Mediteranskog dijaloga i Partnerstva za mir na političkom i vojnom nivou i
Istočnog partnerstva i Evro-mediteranskog partnerstva Evropske unije (Unija za
Mediteran) na političkom i ekonomskom nivou. • Sjedinjene Države formiraju
nadnacionalni entitet sa sedištem u Severnoj Americi koji uključuje Kanadu,
Meksiko, Gvatemalu, Belize, Salvador, Honduras, Nikaragvu, Kostariku, Panamu,
Kolumbiju, Venecuelu, Ekvador, Gvajanu (Gvajanu, Surinam i Francusku Gvajanu ), i
ceo Karibi. • Sve zemlje koje SAD ne progutaju u Južnoj Americi formiraće svoj
nadnacionalni entitet u maloj Južnoj Americi, kojom će dominirati Brazil. • Neka
vrsta jugozapadnog azijskog bloka ili nadnacionalnog entiteta biće formirana od
Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka, Jordana, Saudijske Arabije, Kuvajta,
Bahreina, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana i Jemena. • Neka vrsta
nadnacionalnog entiteta će se formirati na indijskom potkontinentu ili južnoj
Aziji od Indije, Šri Lanke (Cejlon), Nepala, Butana, Bangladeša, Mjanmara
(Burme) i Tajlanda. • U Australaziji i Okeaniji će postojati nadnacionalni entitet
koji će uključivati Filipine, Maleziju, Singapur, Brunej, Indoneziju, Istočni
Timor, Papa Novu Gvineju, Novi Zeland i ostrva Pacifika. Ovaj entitet će
uključivati Australiju i njime će dominirati Kanbera. • Osim severne Afrike, koju
će kontrolisati Evropska unija, ostatak Afrike će se ujediniti pod vođstvom Južne
Afrike. • Istočnoazijski nadnacionalni entitet uključivaće veći deo Ruske
Federacije, Indokine, Kine, Korejsko poluostrvo, Mongoliju i post-sovjetsku
centralnu Aziju. Ovim entitetom će dominirati Kinezi, a dominiraće iz Pekinga.
Iako se članak Radija Slobodna Evropa i dve mape posle Trećeg svetskog rata mogu
odbaciti kao izmišljene ideje, moraju se postaviti neka važna pitanja. Prvo, gde je
autor pokupio ove ideje? Da li su one prenošene kroz neke radionice koje su
indirektno podržale SAD i Evropska unija? Drugo, šta daje autorovu viziju
političkog pejzaža posle Trećeg svetskog rata? Autor se u suštini pobrinuo za
Bžežinskijev nacrt podeljene Rusije. Tekst i mape su čak uključile oblasti
Severne Afrike, Bliskog istoka i Kavkaza koje Evropska unija posmatra kao
sekundarnu periferiju ili sloj za sebe. Ove oblasti su čak zasenčene svetlijom
plavom od tamnije plave koja se koristi za identifikaciju Evropske unije. Čak i
ako se Radio Slobodna Evropa otpusti; niko ne treba da izgubi iz vida činjenicu
da Japan i dalje polaže pravo na Sahalinsku oblast, a SAD, Evropska unija, Turska
i Saudijska Arabija podržavaju separatističke pokrete i u Federalnom južnom
okrugu i u Severno-kavkaskom okrugu Ruske Federacije.
Ukrajinizam
Članak Radija Slobodna Evropa / Radio Sloboda zrači tragovima ukrajinizma, što
vredi ukratko pomenuti. Nacije su konstruisane, jer su sve dinamične zajednice
koje, na ovaj ili onaj način, konstruiše i održava zajedno kolektiv pojedinaca koji
čine društva. U tom smislu se mogu nazvati zamišljenim zajednicama. U igri su
mahinacije da se dekonstruišu i rekonstruišu nacije i grupe na postsovjetskom
prostoru i na Bliskom istoku. Ovo se može nazvati manipulacijom tribalizma u
sociološkom i antropološkom žargonu ili, u političkom žargonu, igranjem Velike
igre. U tom kontekstu, ukrajinizam je posebno podržavao antivladine elemente i
antiruska nacionalistička osećanja u Ukrajini više od sto godina, prvo pod
Austrijancima i Nemcima, kasnije preko Poljaka i Britanaca, a sada pod SAD i
NATO . Ukrajinstvo je ideologija koja nastoji da učvrsti i nametne novu kolektivnu
maštu ili lažno istorijsko pamćenje među ukrajinskim narodom o tome da su oni
uvek bili odvojena nacija i narod, kako u etničkom tako iu građanskom smislu, od
ruskog naroda. Ukrajinstvo je politička projekcija koja nastoji da negira istorijsko
jedinstvo istočnih Slovena i geografske korene i istorijski kontekst koji stoji iza
razlike između Ukrajinaca i Rusa. Drugim rečima, ukrajinizam nastoji da
dekontekstualizuje i zaboravi proces koji je doveo do razlikovanja Ukrajinaca od
Rusa.
https://shakeri.net/1163/partitioning-russia-world-war-iii/
[Ovu poruku je menjao jovajovic100 dana 02.03.2024. u 03:22 GMT+1]
Kome snaga argumenta leži u brisanju, tragovi mu nečoveštvom smrde.