Pre nekih par godina (pre kovida!) moja firma je pravila veliki interni skup svih nas konsultanata po svetu, oko 1000 ljudi ukupno, u Berlinu. Veliki hotel na periferiji, rucak onaj standardni svedski sto. Prvog dana ja primetim neke namernice koje sam vidjao u Srbiji, poput pljosnate boranije, pasulja s rebarcima i tako to ... ali pomislih: ok, valjda ti i Svabe jedu. Kad sledeceg dana u jednoj od onih cinija - karfiol posut prezlama! A za desert - snenokle. Usred Berlina. Onda sam poceo da se pitam da li smo mi ta dva specijaliteta poznajmili od Svaba / Austrijanaca ili oni od nas ... ili je to neki nas kuvar zalutao u kuhinju hotela. Kako god, bilo je nezaboravno.
Snenokle sam jeo i negde u Beogradu, bilo je jedno mesto u Uzun-Mirkovoj na kome su bile deo redovnog menija. Sada vise tog mesta nema, tu je neki hipsterski hi-tech cafe.
A isto tako se secam da sam negde pre par godina probao nesto sto nisam jeo zaista od detinjstva - knedle od sljiva.
Steta je sto moderni restorani zapostavljaju ta lepa, stara i prosta jela ... i sto se sve vise ide na to da ti servira neku skulpturicu na tanjiru umesto ljudske porcije. Znas ono - tri klikera od mesa, pa to poprska nekim sosom, stavi jednu boraniju, ukrasi nekim cvetom ... i naplati ti 100 evra. A na ulazu neke tri zvezdice. Tri zvezdice, a ostanes gladan.
I dok ne dodje Dimke da kaze kako nemam pojma sta je to
fine dining ... evo mog priloga na temu restorana, nekad i sad (preuzeto s Vibera):