Ameri su pravili kuće od drveta pri osvajanju Zapada, nisu ih pravili u Njujorku i generalno gradovima na istočnoj obali, ali kad odeš negde u divljinu, baš ćeš tamo da tražiš ima li gline, pa da praviš kalupe za ciglu, plus za masu za cigle ne može čista glina, pa onda treba ta cigla da se suši na suncu, pa da se peče... ovako, oblice se iseku za par dana i sklepa se brvnara tako da se ima krov nad glavom. Posle se pojavile mašine za sečenje građe, opet ide mnogo brže nego pravljenje cigle, da ne pominjemo transportu, plus kuća nikne za dan kad se sakupi masa ljudi da pomogne, a kod zidanja ti ništa ne vredi da dođe 50 ljudi, ništa neće ići brže gradnja nego sa 10 ljudi.
Takođe, kod drvenih kuća se još tada ubrzavala gradnja pravljenjem elemenata na zemlji od greda, i kad to podignu i spoje, već gotova konstrukcija za prizemlje.
Takođe, oštećenja se lakše popravljaju, a kod zidane kuće kad se recimo zbog klizišta kuća nakrivi i ispucaju zidovi, nije za stanovanje, dok su drvenu mogli da pomere sa mesta gde se pojavi klizište (čak i danas ima varijanti da se premesti, a ima na internetu fotki kako se na velikoj prikolici preseljava negde dalje).
Sa druge strane, recimo u Meksiku su preferirali zidane prizemne objekte sa ravnim "krovom", upravo od te pečene cigle. To je donekle uslovljeno i poreklom imigranata, gde su se po doseljavanju odlučivali za gradnju od materijala sa kojim su imali iskustva u zemljama iz kojih su došli.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.