Citat:
sikira069:
Koliko košta S-400?
Ova budala AV hoće da spiska dve milijarde evra za 12 rafala.
Ne znam sadašnje cene, ali kad sam služio vojsku, pošto sam bio u PVO, pričali su da je bilo bolje da smo tamo negde 1989. godine umesto onih 12 primeraka Mig-29 kupili jednu brigadu S-300, navodno je cena bila tu negde. Ne sećam se koliko ima diviziona u jednoj brigadi, ali mislim da je sve kad se sabere moglo da prati tipa 48 ciljeva, ako se dobro sećam, verovatno 6 diviziona po 8 ciljeva (svaki divizion ima nišanski radar).
Ali - avioni su lepši i efektniji za PARADU!
Druga strana medalje je da nam ni jedna brigada S-300 ne bi mnogo pomogla 1999. godine, jer bi ameri promenili taktiku i provocirali divizione S-300 da se aktiviraju, nakon čega bi poslali ko zna koliko i kakvih raketa. Ovako, imali smo sisteme koji imaju domet oko 17-18km horizontalno i vertikalno, odnosno 25km po dijagonali (S-125 Neva), plus relativno mali broj takvih sistema, tako da su ih NATO avioni jednostavno zaobilazili kada bi detektovali nišanski radar.
Tada je izveden pokušaj da se blizu Drine postave delovi već ranije rashodovanog sistema S-75 Dvina zbog većeg dometa od 25km po visini, navodno sa idejom da se gađa Avaks :)
Međutim, raketa sistema S-75 pogođena je i uništena pre nego što su je čak i postavili i pripremili za lansiranje.
Jedan kapetan nam onako u ćaskanju lepo rekao da amere ne bi odvratilo čak ni da smo imali 4 brigade S-300 i trocifren broj sistema koji služe odbrani delova sistema S-300 od raketa za koje on nije pogodan (krstareće i druge rakete koje lete na malim visinama, plus generalno sve za šta nije vredno trošiti rakete sistema S-300, a može da se obori nečim drugim), samo bi se malo više potrudili oko otkrivanja i uništenja takvih sistema, mada bi možda i sami pretrpeli gubitke koji bi izazvali daleko masovniji revolt građana kod njih.
Gde je naša PVO, kao i mnogih sličnih zemalja, govori činjenica da su naši oficiri jedino pravo gađanje iz PVO sistema Neva imali na obuci u SSSR, mi jednostavno nemamo teritoriju niti uslove za prava gađanja, a ni novca za "bacanje" raketa. S obzirom da mlađe generacije tadašnjih oficira nisu nikada imale stvarno gađanje, vrhunski su radili svoj posao, jer nakon svakog dejstva, koje je vršeno samo kada su 99% sigurni da "imaju" cilj, odmah je sklapana kompletna tehnika (oko 4-5 sati posla) i premeštana na drugo mesto.
Na kraju, ovakvi avioni kao ovaj Miraž su uglavnom ofanzivno oruđe ili oruđe za odbranu od napada avionima sličnih performansi, ne vidim za šta će nam, jer za "air policing" ovo je overkill za našu zemlju, a za bilo koju drugu situaciju su nam beskorisni u tako malom broju.
Bolje je taj novac uložiti u dobre PVO sisteme struktuirane tako da pokrivaju sve vrste ciljeva, a za patroliranje nebom u cilju zaštite civilnog saobraćaja mogu da se koriste daleko skromniji avioni.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.