Komsijski pas glasno zalajava bez prestanka kome se zaliti?

Okrenem TV B92 a već pred kraj emisije "VICE". Trabunjaju o kerovima.
Zapucaju u Leskovac u azil za kerove. Uf, stanje očajno. Aha, pa uredite stanje ali vi a ne ja jer ja i ne pravim problem. Vi, kerovdje, pravite problem pa ga i rešavajte novcem iz vašeg džepa.
Tu su pronašli neki šaht u kome su kosturi kerova da ne kažem šakala.
I sad traže od komunalca da reši problem i to tako da država sune lovu.
Pa znaš šta: zoošizike prave problem nekontrolisanim širenjem kerova pa nek oni sunu lovu i reše problem.

Razgovor voditelja sa zoošizikom:
Voditelj: "Da li si se ti otudjio od ljudi?"
Zoošizik: "Jesam"
Voditelj: "Da li ti nedostaju ljudi?"
Zoošizik: "Ne"

Potpuno mi je jasno da su tetovaže znak psihičkog problema.
Ali adresa je psiholog/psihijatar a ne maltretiranje ljudi razularenim kerovima.

Zoošizik: "Mnogo emocija prema njima (kerovima) a malo emocija prema ljudima"
Zoošizik smatra da je emocionalno obogaljen i dodaje: "Više volim kučiće od ljudi"

Kod mene je obratno, šibe s tim kerom!
Juče sam donirao novac nekoj deci za lečenje (direktno iz ruke u ruku a ne preko lopovskih "nevladinih" organizacija).
Za sat vremena me čeka slična aktivnost, nemam vremena za priču, žurim da se spremim.

Ima li nekih dokaza za ovu tvrdnju? Neka tabela, na primer koliko dB zvuka proizvodi prosečan pas, a koliko automobil, tramvaj, gradski autobus, muzika u diskoteci ili prolazak hitne pomoći, vatrogasaca ili kakvog političara pod pratnjom. Ali, zašto bismo se ograničili na gradsko okruženje - ja imam vikendicu na planini i tamo najjači zvuk koji iritira ljude kilometar ili dva oko sebe je motocikl-kvad. To je glasnije od 100 pasa. Verujem da je sigurno ilegalno, nego dodatni problem je što ti terenski motocikli i kvadovi nemaju registarskih oznaka, pa da ih samo snimimo i prijavimo nadležnim organima, nego bi vozače trebalo nekako onesposobiti i uhvatiti, a da to bude legalno (ili barem da se ne može utvrditi ko ih je uhvatio/onesposobio). Kažu da su naoružani (informacija je iz međusobnih svađa i pretnji ljudi ugroženih bukom i vozača tih bučnih šklopocija po fejsbuk grupama). Kako sami tvrde nose nož i pištolj sa namerom da odgovore istom vrstom oružja kojim budu napadnuti. Prag iritacija mog nervnog sistema je tu negde i mada sam sklon mišljenju da se kurcobolja može trenirati, usavršiti i uvežbati, nikako mi ne uspeva da razvijem kurcobolju za zvuk te jačine. Očigledno je sposobnost kurcobolje individualna stvar, neko je sposobniji, neko nesposobniji, pa nekom iritacija nervnog sistema počinje kvadom, nekom psom, a nekom nečim veoma tihim, kao što je cepanje papira ili čak padanje kiše. Da, verovali ili ne, poznajem nekoliko ljudi u BG koje nervira padanje kiše, tobože želeli bi da žive u sahari gde kiše nema godinama... očigledno se ne može izlaziti u susret svakakvim prohtevima preterano razmaženih individua, već zakon zahteva neku prosečnu kurcobolju a izražava kurcobolju za one sa manjom kurcoboljom. A i bilo bi dobro istražiti zašto neki ljudi uopšte imaju nerazvijeniju kurcobolju, da li je to čista razmaženost ili možda neki oblik autizma ili nečeg drugog oboljenja zbog čega bismo ih trebali smatrati osobama sa posebnim potrebama i prilagoditi ponašanje okoline tim njihovim posebnim potrebama.

Civilizacija ne funkcioniše tako.
Neko će da kaže da izgradnju škole treba da finansiraju samo oni koji imaju decu, da bolnicu treba da finansiraju samo oni sa zdravstvenim problemima ili da rampu za invalide treba da finansiraju invalidi. A neko će čak da kaže da njemu psi lutalice uopšte ne smetaju, te da njihovo zbrinjavanje treba da finansiraju omi kojima psi smetaju, ili ih se plaše. To nigde ne vodi. Naš zajednički prikupljen novac od poreza se raspoređuje na naše zajedničke potrebe.

Jeste Darko, pisao sam o tome pre dosta godina. Tada sam rekao neka svaki građanin da samo po 100 dinara mesečno za pravljenje azila pa bi se nešto uradilo. U Beogradu postoji samo jedan državni azil na dve lokacije koji ne mogu da prime ni deo uličnih pasa i nekoliko privatnih koji kako-tako preživljavaju isključivo od donacija. Prvi su protiv toga bili keromrzci, oni kojima psi najviše smetaju. Stvar je ista i dan danas. Šta da radimo, to je naša Srbija, to su naše naravi.

Uzgred, vlasnici pasa daju obavezan godišnji danak u vidu obavezne vakcinacije, daju i za obavezno čipovanje itd., a gde te pare završe pojma nemam. Čuo sam da su ovi koji su naterani da dočekuju stranog gosta dobijali po 3.000 dinara, ali to sam samo ćuo...

Osim toga išao sam na neke lekarske preglede i kao korisnik socijalnog osiguranja koji je samo jednom u radnom veku bio na bolovanju tri nedelje sve preglede sam plaćao i to poprilično, daleko više nego što mi moja skromna vučićevska penzija dopušta. Kaže lekarka zašto plaćate, daću vam upute za sve. Lepo, samo ne rade krvnu grupu, ne rade psa itd., a za ultrazvuk i skener bih došao na red za koji mesec. Za očnog lekara i da ne pričam. To nam je takođe donela demokratska Srbija!!!

Naravno da treba da se koristi novac od poreza i za ovu svrhu, ali treba stati na kraj bahatim vlasnicima pasa.
Vlasnicima koji zlostavljaju pse, vlasnicima koji se predomisle i puste pse na ulicu - dodatno rasplamsavajuci problem,
vlasnicima koji terorisu svoju okolinu jer misle da oni i njihov ljubimac imaju vise prava od drugih.

Problem sa bukom koju stvara komsijski pas u vreme odmora, posto drzava ne postoji, jedino se moze resiti uzvracanjem istom merom.
Jedini nacin da bahatom vlasniku psa udje iz doopeta u glavu, je da i njemu uskratite san.
Voila, Bob's your uncle. Problem ce ubrzo biti resen.

Azil je samo kratkotrajno rešenje ('gašenje vatre') a striktna primena zakona iz oblasti čuvanja životinja može biti jedino dugoročno rešenje.

Striktna primena zakona - to je ono šta jedino donosi uspeh: UDRI PO DŽEPU. Jednom, dvaput, triput ... dok se bagra ne opameti.

1. Svaki pas mora biti čipovan. Ovo je alfa i omega. Čipovanje mora biti u odgajivačnicama, a ne na slobodnu volju kupca tj. kasnijeg vlasnika.
Policija i/ili inspekcija i/ili neko treći (ne znam ko je tu odgovoran) je dužan da šeta ulicama i proverava svakog psa. Nađe li se vlasnik sa nečipovanim psom - kazna.
Ako je čipovan pas, sledi provera podataka u on-line bazi. Nije vakcinisan? Kazna.

2. Zabranjena je šetnja u gradu bez povodca, i bez kesice za pseći izmet.
Opet, "neko" je dužan da šeta ulicama i proverava. Uoči se prekršilac - kazna. Svaki sledeći prekršaj iste vrste - duplirana kazna.

I eto višestruke koristi: pun budžet za prosperitetne akcije iz pomenute problematike, manje neodgovornosti vlasnika, čistija sredina, zdraviji psi.
Naravno, ne moramo mi ništa da izmišljamo, sve ovo je već instalirano i sprovodi se u uređenim državama. Finansiranje inspekcijskih radnji ide iz kaznenog fonda.
Svima lepo, osim neogovornima!

---

Čuvanje pasa u azilu, do prirodne smrti jedinke nije praksa u uređenim državama. Zvuči surovo, jeste surovo, ali tako je.
Napušteni pas se u azilu zdravstveno pregleda, oceni se njegovo ponašanje, (socijalizacija i reakcija na ljude) i stavi na listu za udomljavanje.
Ako mu je zdravlje ozbiljno narušeno i/ili ponašanje problematično, na žalost biva uspavan.
Ako ga niko ne udomi u nekim normalnim vremenskim okvirima, na žalost, biva uspavan.

I sve je ovo praćeno konstantnom medijskom kampanjom o prednostima udomljavanja, tako da se šira populacija ljudi rado odlučuje na taj korak, pre nego da kupi štene iz odgajivačnice.
Humanije i jeftnije. Uz ove uslove, najveći broj pasa bude usvojen.

---

Tako, i samo tako, dugoročno gledano, može da se dođe do cilja: da nema pasa lutalica na ulicama, da se vlasnici pasa ponašaju odgovorno (prema psu i prema zajednici) i generalno zdravija populacija pasa u državi.

---

@Java Beograd

Apsolutno,sve što si napisao je tačno i mislimo isto!

Jedino ću te ispraviti u oblasti čipovanja.
Po zakonu svaki pas mora biti čipovan uključujući i ulične. To se i sprovodi.
Takođe komunalci idu po ulicama i proveravaju čipove pasa. Tačnije, idu sa veterinarom koji proverava čip, komunalac nije obučen za to osim ako ne postoji neka nova izmena zakona. Obično se pojave na terenu gde se puštaju psi u većem broju.
Povremeno sretnem i komunalnog inspektora koji ima značku sličnu policijskoj i pregleda čipove. Istina, on ne može da primeni silu ni na vlasniku ni na psu, jedino može da potraži saradnju policije.

E sada, da li se dovoljno radi?
Sigurno ne.
Par tekstova ranije sam pisao o tome da propis makar i manjkav vredi jedino sko se jednako sprovodi na sve građane, ali tkzv. demokratski sistem je doneo to da sve može novcem da se sredi.

Povodac je obavezan, korpa nije osim za opasne pse nabrojane u propisu.
Priznajem da su ovde dosta tolerantni što je meni sasvim logično.

Još da podsetim kako su postavljani automati sa kesama na više lokacija i kese su momentalno nestale i nestajale su permamentno kako budu obnovljene. Uskoro su i svi ti automati porazbijani. Ne obilazim više te lokacije pa ne znam da li je nešto od toga obnovljeno.

P.S. Ti beše imaš nekog retrivera ili labradora ako se ne varam?

Osim mesta cipovanja, ovo je vec ovako. Razlog zasto mislim da nije dobro da bude cipovanje u odgajivacnicama je sto nisu svi psi odatle. Neko dobije neplanirano okoceno kuce od prijatelja ili koga god (na primer) ili se zenka koju vec ima okoti. A ako svakako proveravas da li je cipovan i kaznjavas ako nije, nebitno je gde se to vrsi.

Problem je sto se ta nabrojena pravila ne primenjuju dovoljno striktno (sto je kod nas problem sa vecinom zakona).

---

Zaboravio si jos jedan izuzetno vazan detalj - prva stvar koja se uradi zdravim napustenim psima kada ih prime u azil je sterilizacija.

Do kapije koraka ima oko 30.
A 40 do 50 koraka ima do kaveza sa psom.

Ne mogu tacno dalje da izmerim jer ne mogu da ulazim u tudj posed.

Sve ostale komsije u mojoj blizoj okolini imaju pse u dvoristu i niko ne pravi problem sem njih.

Jako interesantna tema.

Ja licno, nemam nista protiv pasa, sve dok su pod kontrolom. Ovde ukljucujem i brnjicu, i kesu za poneti, i skakanje na vas u sreci i veselju da se igraju sa vama dok vas grebu i prljaju onim sto imaju na sapama, dok ne pisaju u liftu i sl...

Interesantno da ovde u Svedskoj ne cujem pse da laju, ili, ako cujem, to je ekstremno retko, A vode na uzici svasta. Imao sam jedan incident gde je rotvajler, tezak i velik skoro ko baba sto ga je vodila, u 6 ujutru, teski mrak, iako sam se maksimalno moguce odmakao od njih ali sam ih pristizao jer su oni oboje bilo spori a ja zurio na posao...elem rotvajer je skocio u pola sekunde prema mom vratu i ne znam kojim krajnjim naporom baba je uspela da ga zaustavi na deset cm od mog vrata. Da ne pricam da sam bio sav balav, uplasen kao grlica i ubrzo je adrenalin odradio svoje, srcana radnja do 300, pritisak milion, i ja se poceo gubiti te cucnuo da se ne skljokam. Zena se izvinjava ali ja od tog izvinjenja nisam imao nista. Da sam zvao policiju, dobila bi kaznetinu, pre svega sto pas nije imao brnjicu. Ja licno nemam poverenja u dvojac pas-covek jer neko u ovom par omane, meni je irelevantno ko.

Scena druga: Cimer sa studija i ja, pre 30 godina, setamo patuljastog snaucera kroz Dunavski park u NS. Pritrcava pitbul koji se otrgao vlasniku iz ruku i hvata naseg psa za vrat i davi. Cimer dovikuje gazdi da ga sklanja ali covek kaze: NE SMEM!?
Posto cimer (1.93m) uvidja da covek stvarno ne sme, udara psa u glavu sa nekih 8-10 suteva iz bukvalno sve snage ali ovaj iako se gubi, ne pusta iz celjusti malog snaucera koji je vec izgubio dah. Nekim cudom ga na kraju pogadja medju oci i ovaj pusta stisak teturajuci se. Snaucer je prodisao posle minut. To je ladno moglo biti i necije dete. Ovo nije bilo doba mobilnih telefona i nismo bili u mogucnosti da zovemo policiju tako da nekog specijalnog epiloga nema.

Na Balkanu sam bio konstatno izlozen lajanju pasa - pri tome, nisu dB problem nego hronika. Kurco6olja je jako zdrava za imati i ja je nastojim razviti da bi sacuvao mentalno zdravlje i pokazao i deci da ne generisu nervozu od svega ali raditi na mentalnom zdravlju i kurco6olji u period od 01 do 05h svako jutro je nemoguce. Da su gazde iole normalne osobe, njima ne bi trebalo saopstavati da, jelte cuko laje i da to nekom smeta. Pozivati se na zdrav razum i "porazgovaranje" sa nekim je u najmanju ruku provociranje.

Neko pomenu "kako se to tako ne radi u civilizovanom svetu". Slazem se. Ali u istom tom svetu se i ne desava da kucici laju jerbo postoje striktna pravila a i javne sluzbe rade svoj posao. Ko nece da postuje ista - "pod mac bato". Ignorancija naseg coveka je dovela i do poznate recenice "prvi macici se u vodu bacaju" sto samo oslikava logiku kojom se nas covek rukovodi. Ako ti ne treba ili ti smeta, samo ga sutni i ostavi nekom drugom nek se je6e s tim. Isto tako i kucici. Osteni se kuja i kud bre sad u lepu s njima...ma samo ostavis na pustari... A onda psi lutalice. Kao srednjoskolac sam vozio bicikl kada me ja copor pasa napao, jedan zagrizavsi zadnju gumu toliko da je probi i zbog eksplozije gume ja se skrljam sa bicikla i ugruvam najstrasnjije. Valjda ona eksplozija otera sve one pse a meni pridje covek iz auta koje je bio iza mene da mi pomogne.

Moj kolega ovde u Svedskoj odluci da kupi deci neko kucence i nadje neko koje mu odgovara u Stockholmu, 600 km od nase lokacije. I zapuca covek autom jedan dan sa kompletnom porodicom, i sve lepo, i dobiju i caj i keksice, i cena steneta je 1200eur i ovaj proguta knedlu jer deca piste, i ostali oni tu 4-5 sati i na kraju, da ponese kucence, ljudi ipak zamole da oni dodju jos jedared, da se oni bolje upoznaju i da vide ljudi kome oni daju stene a ne da ono zavrsi na kraju kao nezeljeno... Epilog: odustali, nakon troska od 450e (put, smestaj, hrana).

Dakle, psi a i sve ostale zivotinje, su ozbiljne stvari, odnosno ziva bica. Nisu tu kao Bog, sto se dozivljava kao neki servis za svaki put kad meci zazvizde iznad glave, dakle, nisu tu da se igramo samo kad nama ili nasoj deci odgovara nego obaveza u nivou jednog deteta. Kao sto dete ne mozemo pustiti da vrslja okolo i radi svasta, pravi galamu i stetu, tako i psu/vlasniku trebaju neka ogranicenja (koja postoje, bilo zakonska, bilo eticka) koja ce da postuje.

Ne zeli niko da trpi nicije ni kucice ni decu.

Čekaj, sad. Nisi jasan.
U toj lepoj ŠveCkoj kučići ne laju, zato što postoje striktna pravila, ali rotvajler 'teo da te prekolje?! Ako ćemo da biramo, ja bih pre da laju nego da me kolju.

Sad, ajde još jednom: jel postoje pravila "pod mač bato" ili ne postoje pravila?

---

Naravno da postoje pravila. Ovi psi ne laju nego su pokazali neprimereno ponasanje. Da sam odreagovao pozivom policiji, bilo bi pod mac. Ovako, pokazao sam strpljenje, koje i svi ostali Svedjani pokazuju i nisam odreagovao na prvu, iako je situacija bila ozbiljna. Posle sam saznao i da zena ima neke psihicke poremecaje i da su joj psi jedan vid terapije, iako ne razumem kakvu terapiju moze dati jedan rot, umesto maleckog maltezera, npr.
Pri tome, kucici ne laju jer je sistem uspostavljen tako decenijama, da, ako laju, kuce se izoluje na neki nacin, daje drugom, daje u azil, daje Kineziima, sta znam vec...U poredjenju sa Balkanom, ovde je hronican lavez na nivu statisticke greske...

Naravno nece niko pod mac , nego po dzepu !

Pa jel moguce Javo da nisi nikada cuo da nasi gastarbajteri kukaju kako u SCH u zgradi ne smeju da pustaju vodu u kupatilu posle 22:00 ?

Ili mislis da oni to lazu ?

Naravno da ni u svakoj drzavi nije isto , pa u toj EU u Bugarskoj mozes da radis isto sto i u Srbiji , ali ima gde ne smes ?

Dokaz postoji a izneo ga je član ovog foruma.
Neki Darko Nedeljković piše da je svoje dete izlagao lavežu psa. Taj Darko Nedeljković tvrdi da je dete od straha plakalo.

Prema toma lajanje psa može izazvati "iritacije covekovog centralnog nervnog sistema".

Tvoj tekst me sa osmehom na licu podseti na jednu devojčicu od pre nekih 35 godina koja je svaku rečenicu počinjala sa "kod nas u Francuska" .

1.200 e nije visoka cena za rasnog psa na Zapadu pa nije morao da guta knedle.
Da je bio dovoljno edukovan ne bi bacio 450 e.
Na moje ogromno iznenađenje veliki broj ljudi bez obzira na obrazovanje pojma nemaju o psima, a uzimaju ih. Primera radi moj visokoobrazovani kolega kupovao je psa za dete i danima me je ispitivao o psima. Najzad došlo vreme da uzme. Vratio ga je posle samo jednog dana uz obrazloženje "znaš cvileo je celu noć"!
Taj isti je bio jedan od najpoznatijih jugoslovenskih predstavnika u Americi i često na tv.

Kada je neka jako tražena rasa lako se prodaje i možeš da biraš kupca. Tako se 80-tih godina čekao red za kokera pa sam birao kupca, a za setera sam morao da ga čekam. Za veliki broj rasa moliš Boga da ti dođe kupac jer neka ti ostane samo jedno štene ne znaš šta ćeš sa njim. Moja sadašnja keruša je najboljeg mogućeg pedigrea u evropskim okvirima, ali će ostati bez poroda zato što je podizanje legla veliki, naporan i skup posao, a posle moliš Boga da naiđe kupac pa i za ispod relane vrednosti.

Baš ovih dana jedna sugrađanka pokušava da udomi predivnog malog nerasnog štenca i kaže mi da ne ide, niko ga neće. Ne, neće ga izbaciti jer sarađuje sa jednim društvom i čekaće dok ne dođe neko zaista ozbiljan.

Iako sam to predpostavio trebalo je sačekati da ti otkriješ odakle tvoja tako ogromna "ljubav" prema kerovima.
Tebi su kerovi biznis. Naravno, ljubav prema novcu se podrazumeva :)

Nije to baš tako. Meni je elektronika zaista ljubav od šestog razreda i nisam krenuo za time zbog prihoda nego zbog ljubavi. Prihod je došao posle, posle mnogo ulaganja vremena, para i strpljenja mojih roditelja (pa i njihovog straha jer sam se bakcao sa smrtonosnim stvarima).
Evo imam komšiku (hvala Bogu pa sa drugog sprata, ja na sedmom) koja seta neka tri mala kučeta koji smrde za medalju. Mogu misliti kako im smrdi u stanu. Pri tome ne verujem da je to sve pretvoreno u biznis jer niko ne bi ni pomislio da kupi onako neodrzavane kučiće.
Secam se i Čabe sa 11 sprata zgrade u NS kome su kučići bili biznis ali treba i ljubavi da se to radi.
Prijatelji ovde kupise papagaja za trista a samo prvo lečenje je koštalo hiljadu evra. Pri tome je to papagaj član porodice, nema biznisa niti čega sličnog. (Nisam ni znao da se pticama može dati infuzija).
Jedina je razlika da moj hobi ne smeta nikome, pa ni isparenja od lemljenja ili ecovanja (nekad bilo) ali kuče vrlo lako može da postane iritantno za okolinu, pri čemu se očekuje razumevanje od te iste okoline.

Dokaz postoji a izneo ga je član ovog foruma.
Neki Darko Nedeljković piše da je svoje dete izlagao lavežu psa. Taj Darko Nedeljković tvrdi da je dete od straha plakalo.
[/quote]
Aha, a ja mislio ti si ozbiljan. Ili kožda jesi, ali nisi imao kontakta sandecom. Deca (bebe) plaču i ja bih se prilično zabrinuo ako dete ne zaplače par dana. Osim toga, psa je "prepisao" pedijatar, a lavež ide uz psa, tako da sve ide po planu. Trenutno smo u drugom selu gde ima raznih životinjskih vrsta, između ostalih i dva psa koji po felu noć laju. Bilo nezgodno za spavanje tokom prbih par noći, a onda smo svi razvili kurcobolju, znači i beba. Lepo kaže ona izreka - ono što te ne ubije to te ojača, a lavež nas nije ubio.