Re: Praznjenje stana pred prodaju (Beograd) - ko to radi?Citat:
MajorFatal: Saučešće.
Hvala, inace sve to je zapocelo jos u februaru.
Citat:
Dobro si se snašao i za knjige.
Nasao sam te ljude na oglas, veoma su profesionalni. Inace, ispostavlio se da su ti likovi nekada prodavali stare knjige i skripte na ETF-u i nekoliko drugih fakulteta. Sve u svemu, lepu svotu su ponudili, a lepo smo se i ispricali. I hvala im!
Kome treba - rado cu vam poslati podatke na PP.
Citat:
Ovo "besplatno" uzmi sa rezervom, pre je bilo platno, i bio sam prisutan kad ljudi pokušavaju da im poklone stvari, samo da odnesu, uz objašnjenje da je u funkcionalnom stanju, međutim bili su stava Mi naplaćujemo odnošenje po kg, da li je funkcionalno ili pokvareno, belo ili crno, malo ili veliko nas ne zanima, nego odnošenje, pride odlaganje na deponiju se plaća, kao i benzin, i radnici. Tako da nemoj se začuditi ako kad čuju da je klavir u pitanju započnu pregovore, znaju oni da je taj klavir vredan, ali ako 6 - 7 jačih radnika puta njihova 3, 4, 5.000 dnevnica, bez obzira što je par sati posla, ispašće da ne dobija klavir na poklon, nego da je sa tim klavirom na nuli .. Pride nisi napisao na kom je spratu klavir, kao i da li je zgrada sa teretnim liftom ili bez, jer to dosta menja situaciju :)
Vidi, ja bih isto tako vise voleo da vidim cestitu firmu koja kaze: praznjenje stana - pozovite, dolazimo, dajemo vam ponudu. Jer nije isto prazniti stan koji je u prizemlju i stan u soliteru na 22. spratu gde su svi liftovi u kvaru.
Recimo, ovde gde zivim ima takvih firmi - imaju jasan cenovnik, tarifu i napredne usluge koje pruzaju. Izmedju ostalog u paket ukljuce i dubinsko ciscenje praznog stana pred samu predaju kljuceva itd.
Medjutim, ono sto bitno razlikuje Holandiju od npr. Beograda, ali i Pariza, Marseja, Frankfurta, Budimpeste, Praga itd. je sto holandski gradovi imaju "ravnicarsku" arhitekturu, s niskom spratnoscu zgrada - u proseku max 3 sprata, a za selidbu se standardno koriste eksterni liftovi - nesto poput ove sprave:
Ima i ovih klasicinih fora, koriste se i danas, mada to rade samo studenti koji hoce da ustede kintu - vecina unajmi liftove sa profesionalcima, s prethodne slike:
Ne znam da li iko koristi u Beogradu takve masine. Inace, skuplji modeli tih masina mogu da dobace do 11. sprata i to je uglavnom njihov maksimalni operativni radijus.
Citat:
Naravno da bi prihvatio klavir na poklon, a već posle dva minuta mi je objašnjavao, radnici, teško, rastavljanje sastavljanje,
Rastavljanje je prosto da prostije ne moze biti - pedal i noge se skinu za 15 minuta uvrh glave, a onda se trup klavira okrece na bok i postavlja na gurtne. Medjutim, tada krece najtezi deo, a to je samo nosenje. To zahteva ne samo snagu, vec i vestinu. Bas pre mesec dana sam naleteo na ovu lepu, toplu ljudsku pricu:
Klavire prevozi Ostoja
Ostoja, nazalost, vec 10 godina prevozi klavire kod Svetog Petra ... ali legende o njemu su ostale. I kao sto u clanku kaze - cak ni profesionalni bokseri, rvaci i dizaci tegova nisu uspeli da efikasno rade taj posao. Tehnika i iskustvo - ne gola snaga.
Citat:
A to ako poklanjam bar dođi uzmi, isto zaboravi, jer recimo deca u Zvečanskoj baš očekuju da im doneseš, ne mogu ni oni, ni radnici zaposleni da brinu o njima, da idu preko pola grada da bi uzeli dve polovne majice.
Tacno, nazalost.
Citat:
branko tod:
Jao, ljudi ja bi svaku knjigu, svaki listić knjige oberučke prihvatio. To je blago.
Jao, ljudi ja bi svaku knjigu, svaki listić knjige oberučke prihvatio. To je blago.
Problem s knjigama je sto je cesto skuplja dara nego mera, bas kao sto su Java i ostali to vec lepo obrazlozili.
Meni licno je zao, jer smatram da je knjigama mesto u javnim bibliotekama, da moze da ih koristi i cita sto vise ljudi, a ne po privatnim plakarima ljudi. Knjigu procitas ili ne procitas, ali mozda neko drugi zeli da je procita i on je i zasluzuje! Zasto je i stampana, a ne da stoji za ukras. Ali kapiram da biblioteke nemaju ljudstvo koje bi se bavilo transportom knjiga i tu dolazimo do bizarne situacije da ljudi bacaju knjige ili ih daju preprodavcima, sto na kraju zavrsi na tezgama, po antikvarnicama u koje iko ne zalazi itd. A to jeste velika greota.
Ja sam mali podskup toga zadrzao, ali prenos cele biblioteke od 1000+ knjiga za Holandiju bi me kostao vise hiljada evra, plus sto u stanu nemam prostor za to. Naprotiv - trudim se da imam sto manje stvari, kako bih bio pokretniji.
U mom slucaju, kao sto sam to vec napomenuo, problem je bilo oko 300+ knjiga na francuskom jeziku (francuska knjizevnost) koje je koristila moja majka u vreme svojih studija, davnih 1950-ih godina proslog veka ... a koje ja sa svojim bazicnim znanjem tog jezika (nivo A2/B1), koji sam ucio u osnovnoj skoli i tada ga i zaboravio - mogu samo povrsno da procitam. Uz to, te knjige nisu dela nekih modernih pisaca, vec onih prastarih - Rable, Kornej, Rasin, Molijer, Stendal ... to bi recimo bilo idealno za studente Filoloskog, jer bi to bilo odlicno pojacanje njihovoj biblioteci - da imaju vise knjiga. Uzgred, Kornejev arhaicni francuski nema sanse da razume ni neko sa B2 nivoom modernog francuskog - a to je nivo neophodan za studije i posao npr. lekara ili inzenjera u njihovoj zemlji! Bas kao sto ni neko sa standardnim poslovnim znanjem engleskog nema sanse da razume ijednu rec Coserovih Kenterberijskih prica.
[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 15.05.2024. u 11:02 GMT+1]
